KarijeraPraktična Lola

Pisanje bloga – posao ili hobi?

Sjećate li se svog prvog pročitanog bloga? Ili možda napisanog? Blogovi su relativno nova pojava na medijskom nebu kada je u pitanju Bosna i Hercegovina i regija, ali u svijetu postoje otkad i sam internet. Olakšavaju komunikaciju i apsolutno svako…

Redakcija

Sjećate li se svog prvog pročitanog bloga? Ili možda napisanog? Blogovi su relativno nova pojava na medijskom nebu kada je u pitanju Bosna i Hercegovina i regija, ali u svijetu postoje otkad i sam internet. Olakšavaju komunikaciju i apsolutno svako sa pristupom internetu i laptopom može da pokrene vlastiti i to o bilo čemu. Postoje modni, kozmetički, informatički, blogovi o gedžetima, putovanjima i kuhinji. Pisati možete i o svom svakodnevnom životu ili da vam služi kao mjesto na kom objavljujete kratke priče ili pjesme. Sve. Dozvoljeno je baš sve i svako ima jednaka prava i pristup korištenju neke od platformi za vođenje bloga. To je jedinstven način da izrazite svoje mišljenje, ali, da li je samo to? Da li pisanje bloga može biti posao? Da li stvarno neko može da vas plaća za izražavanje mišljenja o nečemu? Da, utopijski, ali biti bloger u svijetu više nije samo posao već i karijera.

bloganje2

Razgovarali smo sa nekoliko blogerki iz regiona, a koje su od svojih blogova stvorile ne samo mali internetski ćošak za kanalisanje loše i promociju dobre energije već su od toga uspjele i da zarade. Lole vam predstavljaju Hanu, Dajanu i Jovanu.


Hana Kazazović, poznatija kao Cyber Bosanka kaže da je blog za nju i dalje nešto što gleda kao hobi koji joj rijetko, ali ipak ponekad donese i neku zaradu.

“Ja sam blog počela pisati neke 2005. godine, jer sam bila u tom periodu jako usamljena, nakon dugogodišnje veze iz koje kad izađeš ne znaš ni ko si, ni kako dalje. Čitala sam druge blogove na blogger.ba tada i poželjela da i meni neko u komentarima napiše nešto, da bar imam takav, virtuelni kontakt sa ljudima, jer nisam tako rasuta imala neke snage a ni hrabrosti za neke druge, oflajn kontakte. I tako sam počela, prvo anonimno, pisati. I stekla naviku i osjetila sve čari pronalaženja istomišljenika bez obzira na lokaciju.

Kasnije, 2009. godine kad sam već bila ‘normalna’ i ok sa sobom u glavi, prešla na blog pod mojim imenom. Nisam imala nikakve planove niti želje, samo sam uživala u procesu pisanja i komuniciranja sa ljudima i to se polako razvijalo dalje do danas kad još uvijek isto uživam. Ne mislim ni danas da sam nešto velika niti znam kako to izgleda pa da tome težim. Meni je samo želja da ovo radim dok god mi predstavlja zadovoljstvo, a za to zadovoljstvo meni uglavnom bude dovoljno da se u tekstu pronađe jedna osoba i ja smatram svoje pisanje tad uspjelim.

Negativna strana je to što svi znaju šta misliš. U sredini u kojoj mnogi svoje mišljenje samo iznose kad su sigurni da je u skladu sa onim što misle i ostali oko njega, to baš i nije najpopularnije. Međutim, neki smo takvi i ne znamo drugačije. Negativna strana je i to što tako ‘javan’ postaješ meta mnogim koji smatraju da imaju pravo da pljunu na tebe, jer eto tako, oni misle da je to njihovo pravo, ali to je meni opet nedovoljno da bih odustala od pisanja. Jako vjerujem u karmu i u ono da u životu dobijamo sve ono što i sami radimo ili mislimo drugima, tako da se trudim ne brinuti previše o tome šta drugi rade ili govore meni, jer opet to najviše govori o njima”.

 

Hana

Hana dodaje: “Blog je u suštini najviše uticao na mene u životu, jer me stalno tjera da se preispitujem, pisanje ima takav efekat na mene. Drugo, upoznala sam toliko fantastične ljude pišući ga, kroz komentare i putovanja na koja sam pozivana kao bloger, a svi oni su dodali nešto ovom kakva sam sad i prosto ne mogu da zamislim gdje bih bila i kakva bih bila da ga nisam pisala.

Ne znam zašto se malo ljudi odlučuje da proba, možda zbog očekivanja. Meni je uvijek u pisanju taj proces pisanja i komunikacije bio dovoljan i nisam nikada imala neka očekivanja ni ciljeve i možda je to prednost. U svakom slučaju vjerujem da bi mnogima pomogao u ličnom brendiranju i gradnji sebe, ali je poenta u tome uživati pa ga ne bih ni preporučivala ljudima da pišu ako se u tom procesu ne pronalaze.”


Dajana Šipraga Zlojutro odnosno Cara Dara jedna od onih blogerki koje ili volite ili mrzite. Piše o svemu što joj padne na pamet i kaže da je u stvari tako i nastao njen blog – iz dosade. Više o njoj možete pročitati u lolinom prethodnom tekstu.

“Imala sam vremena, a pisanje oduvijek voljela i htjela da vidim šta drugi misle o tom. Poklopilo se to troje i iza sebe imam dva bloga spojena u ovaj sadašnji, treći i tako je već pet godina. Ljudi vole blogove, čitaju ih iz jednostavnog razloga, jer su korisni. Neki više, neki manje, ali to je suština blogovanja – prenijeti ljudima ono što (misliš) da znaš i imaćeš publiku. A u BiH ima ljudi koji imaju razna znanja i želju da se čuju.

Možda neki nisu istrajni i uporni, jer je to presudno za blogovanje, ali ih ima. Treba biti u svom vremenu i prostoru. BiH kasni u svemu, pa tako i blogovanju. Sjajni blogovi su se pojavili zadnjih par godina i potvrđuju da publike ima.  Blogovanje primarno donosi uživanje i zadovoljstvo koje nastaje interakcijom sa drugim ljudim. Primjećujem da su ljudi u mom okruženju počeli da bloguju, ali neki poneseni pričama i očekivanjima kao da nemaju realnu sliku i očekuju ogromnu čitanost preko noći. Razočaraju se ako na početku ne dobiju ono što se htjeli rijetko ko to uspije preko noći.

Blogovanje zahtjeva vrijeme i istrajnost, naravno, pored kvaliteta. A neko se ne vidi u toj priči bez obzira na sve što blogovanje donosi i to je sasvim ok s tim da nekad blogovanje u startu može biti shvaćeno kao neka vrsta samopromocije, “vidi mene da ti ja nešto kažem”.

Neko je imao sreće, ali blogovanje je rad, koliko god na prvi pogled izgledalo drugačije”.

Daraa

Dara je bila i jedna od učesnica u Coca Cola Networks Adria programu koji širom regije okuplja blogere i kratko i jasno – podržava ih. Kako? Sve što je potrebno je da aplicirate za neku od ponuđenih kategorija sa tekstom na svom blogu i nadate se da će u moru kvalitetnih tekstova i blogova izabrati baš vas. I onda pišete. Jednom mjesečno, tekst po vlastitom izboru, na temu koja vam se sviđa i za to vas plate. Koliko? U visini minimalne plate u zemlji iz koje dolazite, odnosno pišete. Da, to je podrška razvoju blogerske scene.


Jovana Miljanović koju možete čitati na jovanamiljanovic.com je Lolin šlag na kraju. Jovana je iz Srbije i jedna je od blogerki Coca Cola Networks Adria programa za 2016. godinu. Otkrila nam je kako je ušla u svijet bloga i bloganja i kako, generalno gleda na sve to kada je u pitanju region.

“Počela sam blog 2013. godine. Od detinjstva sam puno putovala i prijateljima pravila razne liste mojih omiljenih mesta u inostranstvu. Onda sam počela da pravim Foursquare liste po gradovima koje sam obilazila i u kojima sam živela pa se iz toga rodio blog kao kompletnije mesto da ispričam svoju priču. Inspiracija dolazi samo iz iskustva koja sam proživela, nikada ne pričam i ne pišem napamet.

Sve što o čemu sam pisala prošla sam iz prve ruke.

Od prošle godine pišem više za domaće tržište o tome kako da ljudi nađu online posao iz Srbije, kako da besplatno putuju svetom, kako da dobro organizuju svoje vreme itd. Blogerska scena postoji kod nas godinama, samo zavisi koga pitate i ko šta prati. Mene zanima tehnologija, marketing, čitanje pa takve blogove pratim već preko deset godina.”

A zašto trebate poslušati Jovanu? Zato što ta žena zna ša radi. U svakom trenutku.

“Spajam iskustvo iz high tech marketing konsaltinga, pokrenula sam tri startupa, uređujem lajfstajl sekciju u Kosmpolitanu i pišem blog o putovanjima. Živela sam u pet zemalja, obišla preko trideset. Imam zanimljivu životnu priču, ne tako tipičnu za Srbiju i rado delim sve što sam naučila uz put pa zato ljudi uživaju da čitaju i dele tekstove, jer ih pišem iz srca i iz iskustva.

Ne pišem na silu, već samo kada imam šta pametno da kažem i podelim.

Mnogi blogeri pišu na mišiće i to se oseti u tekstu. Coca Cola Bloggers Network Adria je jedan od najboljih programa u regionu za blogere, ljudi znaju šta rade, saradnja je na nivou. Zaista imam samo reči hvale i regija će rasti – to je jedino sigurno”.

JovanaMiljanovic_Travel-2

Da li je u Bosni i Hercegovini malo teže? Jeste. Kompanija Mtel je nedavno raspisala konkurs i u potrazi su za novim, ali i starim blogerima. Prva su, ako ne i jedina domaća kompanija koja se odlučila za takvu vrstu podrške blogerskoj sceni. Za blogere je obezbijeđen novčani, nagradni fond, mogućnost dugotrajne saradnje te obuka i prilika za upoznavanje najuticajnijih blogera iz regiona.

Da li možete uspjeti i raditi zaista ono što volite? Možete. Ne možemo vam obećati da je lako, niti vam možemo garantovati kad će to tačno da bude, ali ako stvarno želite biti bloger – zašto ne?

Možda nećete postati velika, slavna i bogata blogerka i to vam naše sagovornice nisu obećale, ali vjerujte i njima i Loli na riječ – ljudi koje upoznate kroz proces pisanja su najveće bogatstvo koje možete steći, veće od bilo kojeg drugog, a kada nešto radite iz ljubavi, ulažete trud i zaista vjerujete u to, uspjeh će doći. Radite nekad i želucem, ne mora glava uvijek i prva da odluči. Možda bloganjem nećete platiti ratu kredita ili račune za domaćinstvo, ali možda se nećete morati odreći onih lijepih cipela sa izloga zbog toga. Možda vam pravi posao i plata plaćaju račune, a blog kupuje cipele.

Pročitaj još

Od iste osobe