Ljudski odnosiPraktična Lola

Čujete li često: “Sestro, ala bih ti ga zavuk'o”?

Sigurno ste već pročitali priču o Sofi Peters, studentkinji koja je popizdela zbog raznoraznog seksističkog dobacivanja, naoružala se skrivenom kamerom, sve to snimila i pretvorila u film “Femme de la rue”. Film je uzburkao javnost koja kao o tome nema…

Redakcija

Sigurno ste već pročitali priču o Sofi Peters, studentkinji koja je popizdela zbog raznoraznog seksističkog dobacivanja, naoružala se skrivenom kamerom, sve to snimila i pretvorila u film “Femme de la rue”.

Film je uzburkao javnost koja kao o tome nema pojma, toliko da u Briselu nameravaju da uvedu kazne za seksualno uznemiravanje na ulici.

I tako ja danima razmišljam o tome, seksualnog uznemiravanja je bilo odvajkada, valjda još od onda kad ona nije htela, a on je ščepao za kosu i uvukao u pećinu, samo što se to do skoro smatralo normalnim – žensko si, išetala si na ulicu, ima da ćutiš i trpiš, a danas zakon, eto, štiti žene.

Tako razmišljajući vratim se par godina unazad, kad sam još bila mlađahno devojče između 20 i 30.

Bilo je sasvim normalno da hodam ulicom i na svakom ćošku čujem: “Sestro, ala bih ti ga zavuk'o”… Od uveta do pete, koliko ko ima mašte. Mene, doduše više uznemiravalo ovo “sestro”, nego to zavlačenje, ali sam hvatala sebe kako zaobilazim neke ćoškove i gradske bašte da se ne bih osećala silovano i postiđeno. Bila sam mlada i glupa, kako rekoh, to onda nije bilo seksualno uznemiravanje i pojma nisam imala da sam mogla da stanem, kažem: “‘Ajde, kuronjo, otkopčavaj šlic da vidim šta bi mi to zavuk’o pa da pregovaramo”. To jest, da sam mogla i ja njega seksualno da uznemiravam, pošto ni to onda nije postojalo.

I tako ja danima razmišljam o tome, seksualnog uznemiravanja je bilo odvajkada, valjda još od onda kad ona nije htela, a on je ščepao za kosu i uvukao u pećinu, samo što se to do skoro smatralo normalnim – žensko si, išetala si na ulicu, ima da ćutiš i trpiš, a danas zakon, eto, štiti žene.

Onda sam se zaposlila i u fabričkom krugu, do kancelarije, od nje, do susedne službe, gde god sam mrdnula su mi nabijali, zviždali za mnom, komentarisali kako izgledam, nabijali mi šta su stigli, pojedinačno i grupno, karali me po ćoškovima, menjali ženu za mene, “Sestro, šta bih ti radio”; “Sestro, dođi čiki da ti čika”…  i tako sam ja počela da se stidim što imam sise i dupe i sve sam ih molila kad prolazim pored kretena “Uvucite se, kad vas molim, samo da prođemo”. A prolazila sam gutajući knedle i suze.

I tako, kad jednom nisam uspela da progutam te suze, uletim u prvu kancelariju, sva zarozana i slinava i ispričam jednoj ženi kako oni, šrmc, mene bre, šmrc, maltretiraju, šrmc, svašta mi kažu, šmrrrc….

Aaaa, kaže ona  tako su i meni, ništa ne brini, navići ćeš se.

I tako smo mi, pre petnaestak godina morale da se navikavamo, jelte, jer je to bilo normalno i društveno prihvatljivo. I naravno, bile smo optuživane da smo mrdale repom, imale kraće suknje nego što je predviđeno, te sise i dupeta pa je, brate, normalno da nas verbalno siluju kud god prođemo.

Onda sam se zaposlila i u fabričkom krugu, do kancelarije, od nje, do susedne službe, gde god sam mrdnula su mi nabijali, zviždali za mnom, komentarisali kako izgledam, nabijali mi šta su stigli, pojedinačno i grupno, karali me po ćoškovima, menjali ženu za mene, “Sestro, šta bih ti radio”; “Sestro, dođi čiki da ti čika”…

Onda, ja nisam smela svakome to da kažem, čak ni kad me moj šef seksualno uznemiravao, prvo – on je bio šef, moglo mu se, pozicija mu je dozvoljavala, drugo – ne bi on da ja nemam sise, dupe i da nisam žensko, tako da je krivica uvek nekako bila moja, to jest naša, svih nas koje je on terorisao glupim komentarima.

Foto huffingtonpost.com

U to vreme, samo je silovanje bilo nešto za šta je žena mogla da podnese tužbu i mnoge je nisu podnosile jer je takođe dokazivana ženska krivica – što je prošla tuda kuda je prošla, što joj je suknja bila kratka, što ima urokljive oči, visoke štikle i kog je đoku uopšte tražila tamo gde je bila silovana.

Vraćajući se jedne noći kući, sa drugaricom, dok smo prolazile pored jedne ograde, visoke, samo se otvorila kapija, pojavio se go muškarac i zgrabio me za ruku. Taj strah ne možete da zamislite ako vam se nije desilo da vas go muškarac iz mrklog mraka ščepa dok veselo čavrljate. Kako sam ga otresla, ne znam, ali garantovano sam imala bolje vreme od Huseina Bolta, samo mi ga niko nije merio. Prijavila, u miliciji mi rekli: “A znamo, to je jedan ludak, stalno tako”.

“I?”

“I ništa, nemoj da prolaziš više tuda”.

Onda, ja nisam smela svakome to da kažem, čak ni kad me moj šef seksualno uznemiravao, prvo – on je bio šef, moglo mu se, pozicija mu je dozvoljavala, drugo – ne bi on da ja nemam sise, dupe i da nisam žensko, tako da je krivica uvek nekako bila moja, to jest naša, svih nas koje je on terorisao glupim komentarima.

Kad sam se požalila da na jednom prozoru, jedne institucije, svakoga dana viđam golog muškarca kako onaniše, samo su mi rekli: “Pssst”!

I tako, ubrzo sam ukapirala da zakon i društvo štite ludake i drkadžije, silovatelje i te što su sad seksuanli uznemiravači a onda su bili samo budale i da mi je jedino rešenje da idem po beloj crti, posred ulice, ne gledam ni levo ni desno, obaram rekorde, ako me baš neko pojuri i proklinjem sise i dupe jer, da se nisam rodila sa njima, mogla sam lepo i mirno da živim.

Danas žene i dalje moraju da se navikavaju na seksualno uznemiravanje, jer kako god zakon to regulisao, postoje društveni zakoni koji to ne regulišu, koji nekim kretenima u obliku muškaraca daju za pravo da laju to što laju, ženama samo ostaje da se stide što su žene. Seksualno uznemiravanje na radnom mestu žena može dokazati samo ako niko ne puca na njeno radno mesto i ako njene kolege ne drhte pred onim ko je uznemirava, inače će okrenuti glavu.

Moj vam je savet, ako ste žensko i ako vas neko seksualno uznemirava – ma namažite ga ko god da je, gde god da ste, od glave do pete, naređajte mu se familije i titula, ponosno nosite svoje telo i svoju ženstvenost i kažite mu da je običan seronja bez muda, koji, da nešto kara, ne bi lajao. Udarite ga tamo gde najviše boli!

I tako, ubrzo sam ukapirala da zakon i društvo štite ludake i drkadžije, silovatelje i te što su sad seksuanli uznemiravači a onda su bili samo budale i da mi je jedino rešenje da idem po beloj crti, posred ulice, ne gledam ni levo ni desno, obaram rekorde, ako me baš neko pojuri i proklinjem sise i dupe jer, da se nisam rodila sa njima, mogla sam lepo i mirno da živim.

Ako ste muškarac i ovo ste pročitali, a od onih ste koji svašta govore ženama, apelujem da to ne radite, ne bi vredelo, zato – dabogda vam se ne digao nikad u životu! Šta ima da vam se diže kad ste verbalno tako dobri jebači!

Vi nemate pojma kako se mi zbog tog vašeg verbalnog jebanja osećamo prljavo, postiđeno i bezvredno. I kako to ume da nas uplaši.

Preuzeto sa mahlat.rs

Pročitaj još

Od iste osobe