Lole iz komšilukaO ljudima

Kada sam je prvi put video

  Radnici koji nikada nisu videli more kad je sretnu misle da je dan lepši no inače ta žena taj gigant ta država u državi kad sam je prvi put video rekao sam: Eto kako treba da izgleda prestonica jedne…

Redakcija

 

Radnici koji nikada nisu videli more

kad je sretnu misle da je dan lepši no inače

ta žena taj gigant ta država u državi

kad sam je prvi put video rekao sam: Eto kako treba da izgleda prestonica jedne zemlje

koja ostaje bez svetla kad ona sklopi oči.

Jedina nevina žena koja rađa decu

ta djevuška visoka kao podzemna železnica i lepa kao da uopšte ne postoji

njenu sobu su razneli mirisi

Ona se šminkala i češljala i to je sve što je uradila za poeziju.

Zakleo sam se da ću prećutati njenu prošlost

jer ja sam rođen sa mnogo više prljavština

no što ih je ona imala u životu.

Već nema u srpskom jeziku reči na koje se mogu osloniti

sa kojim bih poredio njene oči i onda mirno spavao

ima jedna zemlja velika kao njena trepavica

ta neosvojiva Rusija koju je ipak lakše osvojiti

od njenog poljupca koji mi je poslala telefonom

zapalilo mi se uvo na pošti jednoga drugoga grada

to famozno to zeleno to gorko uvo

koje je dugo stajalo kao antena na jednoj radio-stanici

otkidao sam ga i duboko u zemlju zakopavao

ali nije prestao da me poziva na telefon

svojom telepatskom azbukom svojim visećim mostovima.

Na mome srcu kao na gramofonskoj ploči

snimila je sve što je rekla u životu

njene korake, njen smeh i njen kašalj

njena duga šaputanja sa ljudima koje ne poznajem

gradove u kojima živomo vezuju naša pisma

ja ne znam za drugo nebo sem njenog kišobrana

kad me ona voli ne znam od čega živim

ne jedem, zaboravljam da dišem i vrlo često umirem

visoko u nebu se setim da ne umem leteti

prođem glavom kroz zid i vidim da sam pogrešio

tad zviznem nogom mesec iznad grada

i trčeći obilazim mesto gde ćemo imati

sastanak za nekoliko dana.

Njen najgori đak gutač ljubavnog plamena sa injem u ušima

tumačim svojoj krvi njeno preteško gradivo

pun otpadaka kao golfska struja

silazim niz stepenice u zemlju

i jedini ne znam za svoju tragediju

taj svirepi podtekst naše ljubavi

o suzo na jastuku uspomeno na pilota

koji nikada nije sleteo izgubljen u vazduhu.

Matija Bećković

Pročitaj još

Od iste osobe

 

Najnovije