LjudiRadoznala Lola

Natalija, žena koja je do kraja života patila za ruskim pjesnikom

Bila je muza velikog ruskog pesnika, žena koja je smirila njegovu nemirnu prirodu i ona zbog čije ljubavi se umiralo. Upamćena je kao velika fatalna ljubav pesnika Aleksandra Sergejeviča Puškina, Natalija Nikolajevna Gončarova. Rodila se 1812. godine u Tambovskoj oblasti…

Redakcija

Bila je muza velikog ruskog pesnika, žena koja je smirila njegovu nemirnu prirodu i ona zbog čije ljubavi se umiralo. Upamćena je kao velika fatalna ljubav pesnika Aleksandra Sergejeviča Puškina, Natalija Nikolajevna Gončarova.

Rodila se 1812. godine u Tambovskoj oblasti gde je njena porodica živela za vreme okupacije Moskve od strane Napoleonovih snaga. Potiče iz porodice uglednih trgovaca i industrijalaca koji su se bavili proizvodnjom papira.

Kada je njena porodica odlučila da se preseli u Moskvu, Nataliju su ostavili na poverenje njenom dedi. Sa njim je provela detinjstvo na imanju.

U međuvremenu joj je otac duševno oboleo i porodica je zbog toga živela veoma teško. Međutim, Natalija je rasla daleko od toga okružena bezgraničnom ljubavlju i pažnjom. Imala je sve: slatkiše, igračke, haljine, šešire. Odrastala je u raskoši. Ipak, nisu samo materijalne stvari ispunjavale njenu svakodnevicu.

Deda joj je bio obrazovan čovek, govorio je nemački, francuski i engleski jezik, pisao stihove na ruskom jeziku i svirao violinu i violončelo. Veoma je cenio obrazovane ljude, te joj je priuštio školovanje. Od najranijeg detinjstva je učila da piše, čita, govori francuski jezik. Uz pomoć svog dede izrasla je u pravu damu koja je od prvih devojačkih dana uživala pažnju i poštovanje muškaraca.

Natalija Gončarova i Aleksandar Sergejevič Puškin

Sa svojih šesnaest godina na jednom balu upoznaje proslavljenog ruskog pisca Puškina. On je već tada imao reputaciju čoveka koji se lako zaljubljuje ali i koji brzo zaboravlja žene. Međutim, od prvog susreta sa Natalijom sve je bilo drugačije. Ta žena je zračila svojom pojavom. Bila je dama finih manira, obrazovana, raskošna i lepa. Odmah je shvatio da sa njom želi da provede ostatak života. Zatražio je njenu ruku.

Natalijina majka se isprva protivila ovom braku smatrajući da je ona isuviše mlada za brak i porodicu. Međutim, Puškinova upornost je pobedila i dobio je odobrenje da se oženi lepom devojkom.

Natalija i Puškin venčavaju se 1830. godine.

Navodno su se na samom venčanju odigrali događaji koje je Puškin odmah protumačio kao loš znak. Prvo su krst i jevanđelje pali na pod, a zatim se sveća koju je držao pesnik ugasila.

Živeli su u kuci u ulici Arbat 53, u Moskvi, koju je Puškin iznajmio posle njihovog venčanja. Danas je u ovoj kući muzej posvećen velikom pesniku. Ispred muzeja je spomenik Natalije i Puškina.

Sa Natalijom je Puškin dobio četvoro dece. Od samog početka je bio opčinjen njom. Za njega je ona bila idealna žena i majka. Nije mu smetalo to što je volela raskošan život, zabave i tražila luksuz. Uspeh svog supruga nije mnogo cenila i nikada nije čitala njegove knjige, ali on je nju takvu voleo. Međutim, njena lepota i prefinjenost su često privlačili pažnju muškaraca, a sa tim se ruski pesnik teško borio.

Presudan za njega je bio susret Natalije i Žorža Dantesa, francuskog emigranta koji je služio u ruskoj gardi. To što je Dantes javno zavodio njegovu ženu, a njega ismevao razljutilo je Puškina. Izazvao ga je na dvoboj. Taj dvoboj za čast i ljubav svoje žene biće poslednji Puškinov životni dvoboj. Pogodio ga je prvi metak, a posle dva dana je umro od zadobijene rane.

Natalijin život posle Puškinove smrti

Sedam godina nakon Puškinove smrti, Natalija Gončarova se udala za generala Petra Petroviča Lanskog. U tom braku je dobila još tri ćerke. Lanski je bio dobar čovek pa je i decu iz Natalijinog braka sa Puškinom voleo i odgajao kao svoju. I u ovom braku je bila veoma voljena i poštovana.

Natalijina smrt

Bolovala je od plućne bolesti, a ni njeno srce nije bilo zdravo. Porodica je veoma volela pa su se trudili da je leče na najbolji način. Lečila se i u Rusiji i van nje. Međutim, od upale pluća se nije mogla oporaviti i umrla je 1863. godine u Petrogradu.

Kako su njena deca kasnije govorila, iako se preudala i bila voljena i posle Puškinove smrti, nikada taj dvoboj nije prebolela.
Do kraja života je patila za ruskim pesnikom. Petkom nigde nije izlazila i ništa nije jela. Na taj način ga je žalila i odavala mu počast.

Aleksandra Savić*
*Aleksandra je zaljubljenik u srpski jezik i književnost i smatra da je jezik jednog naroda najveće bogatstvo koje se treba negovati i čuvati.

Izvor: iSerbia

Pročitaj još

Od iste osobe