Lole iz komšilukaO životu

Dinja: Da li me još uvek voliš? I da li sam ti još uvek dobra i bitna? I lepa? I tvoja?

tekst: Redakcija

Razmišljanje o prološti za mene je uvek teško. Ne volim prolaznost i teško podnosim kraj. Svaka moja veza, a nije ih bilo mnogo, trajala je dugo i bila je intenzivna i burna. Svaka veza me obeležila i promenila na neki način. Verujem da je i drugima tako.

Nekako sam uvek težila tome da u vezi nađem utočište. Polazilo mi je za rukom, ali to nikada nije bilo mirno more. Zapravo vrlo retko su moje veze bile mirna luka. Upravo zbog toga što je taj emotivni naboj bio uvek težak veze su se prekidale.

Ljudi završavaju veze i brakove iz raznih razloga. Nekada ciljevi ne budu isti, nekada se neko promeni, nekada su potrebe i želje neusaglašene, nekada emocije prestanu, a nekada ljudi prekidaju jer se vole. To je moj slučaj.

Svaku vezu prekinula sam dok je ljubav još postojala i to je veoma teško. Ljudi kažu da jedan uvek ostavlja i misle da je taj koji ostavlja baš onaj koji je okončao vezu ili brak. Međutim nije tako. U vezama možete da budete ostavljeni, a da odnos postoji i dalje.

fclbzuzhlhk-glenn-carstens-peters

Nekada partner koji je ostavio drugog partnera toga nije ni svestan, nekada jeste ali ne ume da izađe na kraj sa samim činom raskida, ali kada ste ostavljeni uvek osetite. Osetite se kao neko ko razgovara sa hladnim zidom, kao neko ko spava na rubu mračne provalije, kao neko ko je krenuo negde ali je zaboravio gde tačno, kao neko ko priča sam sa sobom i kao neko ko stoji go na snegu.

Nekako sam uvek težila tome da u vezi nađem utočište. Polazilo mi je za rukom, ali to nikada nije bilo mirno more. Zapravo vrlo retko su moje veze bile mirna luka. Upravo zbog toga što je taj emotivni naboj bio uvek težak veze su se prekidale.

Napušteno. Odnos postane kao kuća koja je spaljena. Zidovi i dalje postoje, ali nema ni nameštaja ni uspomena. Postoje samo neki tragovi svega toga. U takvom odnosu ljudi se nekada prećutno dogovore da polako okreče zidove i unesu neki novi nameštaj i stvore nove uspomene. Ono što je strašno bolno u takvom odnosu je činjenica da je ono što je izgorelo, zauvek nestalo i ne može više nikada da bude isto to. Tada se dešavaju unutrašnje borbe i preispitivanja. U takvim momentima odlučujemo šta nam je važnije i šta tačno želimo.

Strašno je tužno kada ležite ili sedite pored nekoga, posmatrate mu kosu, profil lica, vidite kako diše i kako gleda televiziju ili čita knjigu, a nedostaje vam. Tu je. Pored vas. Međutim nije tu. Ne pripada vam više i vi ne pripadate njemu. Ostane samo jedno poštovanje prema bivšem osećaju pripadanja. Prećutni dogovor da je ljubav postala prijateljstvo.

Ljubav i dalje postoji, veza i dalje postoji ali ne postoji autentična i iskonska pripadnost. Zašto? Šta se dogodilo? Nije ni važno. Moglo je da se dogodi to da vas osoba izda tako što se dopisuje sa drugom osobom. Moglo je da se dogodi to da je osoba imala seks na jednu noć sa nekim drugim. Moglo je da se dogodi to da je osoba nešto vama veoma značajno tretirala kao nešto veoma beznačajno. Moglo je svašta da se dogodi. Ipak najvažnije je ono što se događa vama unutra.

Da li me još uvek voliš i da li sam ti još uvek dobra i vredna i bitna i lepa i draga i tvoja?

Ono što je strašno bolno u takvom odnosu je činjenica da je ono što je izgorelo, zauvek nestalo i ne može više nikada da bude isto to. Tada se dešavaju unutrašnje borbe i preispitivanja. U takvim momentima odlučujemo šta nam je važnije i šta tačno želimo.

Toliko pitanja. Isto to pitam sebe. Da li mi je dobar i drag i moj i vredan i bitan?

Nikada bliskost i ljubav nemaju veze sa lepotom i izgledom. Zato mi nije jasna priča o tome da je sadašnja devojka moje bivše ljubavi lepša ili uspešnija. Kakve to veze ima sa našom bliskošću i našom ljubavlju? Nema veze ni sa njihovom. To je kao kada ulazimo u vodu. Prvo opipamo da li je hladna i onda lagano uđemo. Bliskost je sve ono što se dešava kada smo već ušli i kada plivamo. Tada je potpuno nevažno kakva je temperatura vode bila na početku jer već smo ušli.

Tako i sa izgledom i uspesima. To je površina. Odnos dvoje ljudi nikada ne opstaje jer je neko lep. To samo tako deluje. Ono što dvoje ljudi drži u odnosu je kvalitet bliskosti i pripadanja. Lojalnost.

Kada mi drugarica kaže da je sadašnja devojka njenog bivšeg dečka lepša od nje, ja se uvek setim toga da možda kada leže sami jedno pored drugog osećaju hladnu provaliju, ali su ipak odlučili da ostanu u tome.
Možda i ne. Možda su srećni. Onda to znači da pripadaju jedno drugom. Ono što je sigurno je da izgled i uspeh nemaju veze sa tim.

Ono što mi tražimo na slici bivšeg sa sadašnjom su sreća i pripadnost. Ako nam deluju lepo i uspešno mi mislimo da su i srećni. Ne mora da znači. Ako jesu srećni i uspešni i lepi šta onda? Onda ovako. U slučaju da to ne možemo da podnesemo to znači da mi nismo dobro u poziciji u kojoj se nalazimo trenutno. U slučaju da nam je drago onda to znači da smo pustili ljubav.

Da li me još uvek voliš i da li sam ti još uvek dobra i vredna i bitna i lepa i draga i tvoja?

Uvek kada osetim da mi je krivo što moj bivši ima novu ljubav, ja znam da ga nisam prebolela.

Kada sam srećna zbog njega to znači da sam dobro u odnosu na prošlost i svoju ljubav.

Ima još jedna predivna i inspirativna stvar u vezi sa bivšima, a to je činjenica da može da vam bude bivši, ali ne može da vam zabrani da ga i dalje volite. Slobodno i bez plana. Kao uspomenu, kao biće i kao nešto što se dogodilo i obogatilo vas.

Otvorim kavez, pustim pticu i volim je gde god da je. Srećno joj bilo!

Tekst prenosimo sa AllMe.

Zatvori reklamu