Ljudi s olovkama

Biljana M. Nikolić: Božićno jutro

tekst: Ljudi s olovkama
Broj pregleda: 711

Zadnjih 20 godina na Božićno jutro, kao majka, kao domaćica, kao pravoslavka i kao hrišćanka imam jedan običaj da ustajem u ranu zoru i  dok sve spava da umesim Božićnu pogaču, da sa puno ljubavi u brašno koje dodajem i mesim, dodam dodatke porodničnog bogatsva, da uz svaki dodir rukama podsetim sebe zašto je bitna pogača i u samo testo dodajem malo pšenice, malo badnjaka, malo kukuruza i jedan novčić jer svaki dodatak ima svoje značenje koje me moja majka kao devojku učila, a ja sam sa željom to kao tradiciju donela svojoj deci.

Nijedna pogača nema toliko malo materijala a toliko ljubavi i značenja, tako sam i ove godine to uradila iako situacija u kući nije sa toliko ljubavi, no moj pokušaj radeći isti ritual da prizovem dobre duhove vremena koji će pomoći, koji će nam pokazati put istrajnost i doslednost, a život će nam doneti puno situacija koje će nam donositi  i radost i tugu jer mi kroz običaje ostajemo svesni svog porekla i svog postojanja. Sa nežnošću pogaču sam stavila da se ispeče i sa svakim minutom osetila divan miris Božića, koji se polako uvlačio u sve prostorije.

Sa željom sam pripremila skromnu trpezu, jer se vremenom i način ishrane promenio, ali postavka stola mi je probudila emociju istorije naše porodice koja se vremenom promenila, koja je u ovom periodu bila daleka, kao da sam trpezom želela da okupim ukućane i pokažem da ne odustajem i da još uvek “želim”.

Setila sam se svih Božića, svih pogača koje smo zajedno za stolom polomili sa smehom i kako su deca rasla to je počelo da jenjava, kao da u tom hirovitom uzrastu nisu videla bogatstvo porodice, no možda ni ja nisam videla, možda sam  i ja u nekom trenutku zaboravila pa su me životne okolnosti vratile ka iskonskom sećanju. Sa puno ljubavi sam pripremila sto, na koji sam stavljala deo sebe, tiho se obukla i spremila za posao.

Prvi Božić da nisam u kući sa svojom porodicom, i prvo Božićno jutro  sam prošetala gradom  koji sam prvi put doživela tako nestvarno, nešto što nikada nisam sa toliko pažnje posmatrala. Prolazeći ulicama svog rodnog grada, posmatrala sam prazne ulice, kao da je vreme stalo, sve je spavalo a osećala sam hladnoću koja je bila prisutna svuda, januar u Beogradu. Tišina bez zvukova činila je ovaj grad u kome sam rodjena pre četiri decenije kao najmirnije mesto na planeti, kao jedna divna razglednica, svaki detalj sam posmatrala i upijala sa toliko lepote u jednoj tišini svog rodnog grada.

Prazne ulice su me podsetile da su ljudi u svojim toplim domovima, da lome pogaču sa svojim najbližima, da u smehu provode trenutke zajedno, da je  porodica  srž svačijeg postojanja. Koračajući čula sam svaki svoj korak, odjek čizama koji se stapao sa snegom. Nikada nisam doživela tu nestvarnu božanstvenu tišinu u jednom živom gradu koji je odisao uvek živo u energiji, Beograd je još uvek spavao, a ja sam ga milovala svojom emocijom koja me potpuno opčinila, on je izgledao tako ne stvarno.

Misli su mi usporeno dolazile, da li sam vratila u detinjstvo i pokušala da se setim nekog Božića i pogače, nisam se setila jer kao dete nisam imala taj običaj, tek kasnije sam saznala za njega i on postaje stvarnost u mojoj porodici, koji sam ja darivala svojoj deci i od malena prenosila tu emociju a sve godine njihovog odrastanja svako Božićno jutro provodili smo zajedno uz trpezu raznih  djakonija, kojima sam želela da obradujem svoje najbliže, a sada posle toliko godina negovanja tradicije, provodim Božićno jutro na ulicama svog rodnog milionskog grada kao da sam jedini stanovnik i pitam se da li će se Božić vratiti u dom.

Da li su odrastanjem otišle i tradicije, da li sam negde pogrešila ili je to jedan od Božića koji će imati svoju priču, no nestvarno čarobno Božićno jutro sam doživela u svoj svojoj lepoti umirene energije, koja se kao i moja duša trenutno osećala umireno pokušavajući da sve te uzburkale energije koje su ustalasale naš dom, iznesem mirno i dočekam sa osmehom jer više ni jedan Božić neće imati ovakvu istoriju, ovakvu mirnoću? Želela sam da svoju emociju koju sam kao ilizuionista doživela u svom rodnom gradu a ne u svom domu zabeležim kao tok vremena koje se ne vraća  jer i to je jedan od mnogih Božića.

Hristos se Rodi ,Vaistinu se Rodi !!!

7.01.2015.

Više o autoru:
Biljana je biće koje svoja lična životna iskustva prenosi kroz rad sa ljudima i svojim rečima, delima i mislima ide ka usavršavanju svog životnog poziva “Ratnik & Svetlosti”. Životno je prošla kroz teška emocionalna iskustva od izabrane porodice u kojoj je rođena do kasnijeg stvaranja svoje porodice,  koja je kroz svoj put duhovnog razvoja naučila da balansira svoje biće i da praktično ide dalje ka putu svetlosti. Na prvom mestu ona je ćerka, sestra, prijatelj, majka, ljubitelj životinja i svesno seksualno biće a svoj poziv “Ratnik & Svetlosti” ispunjava kao joga učitelj, kao alternativni psihotarapeut i uvek energično nastavlja da uči o sebi pomažući drugima. Njeno biće voli pisanje jer na taj način zna da može doći do svesnosti mnogih ljudi, taj način ispunjava njenu životnu misiju.