Ljudi s olovkama

Blaženka Vesić: Ne postoji dovoljno detaljan spisak sa kojim mogu poslati muža u prodavnicu.

Ja se dva puta zamislim pre nego što pošaljem muža u prodavnicu. Ma šta dva puta, to je ozbiljan “brainstorming”.  I uvek se posle zapitam neke stvari i zabrinem za zdravlje, kako njegovo tako i zdravlje cele moje porodice. Jer…

Ljudi s olovkama

Ja se dva puta zamislim pre nego što pošaljem muža u prodavnicu. Ma šta dva puta, to je ozbiljan “brainstorming”.  I uvek se posle zapitam neke stvari i zabrinem za zdravlje, kako njegovo tako i zdravlje cele moje porodice. Jer njegov odlazak u prodavnicu može pogubno da utiče na sve nas.

Da, znam, muškarci ne vole šoping, ali odlazak po namirnice nije isto što i višečasovno jurcanje po tržnim centrima u potrazi za savrešnom haljinom koju nigde nismo videle već zamislile pa očekujemo da postoji već skorejna samo za nas. A pri tom je još i jeftina. Mislim, i on jede, zar ne? Haljinu neće da nosi, totalna nezainteresovanost za to me mnogo i ne čudi (premda bi ga zanimalo itekako da se pojavim pored njega u haljini koja više otkriva nego što sakriva. I to ne zato što bi bio ponosan na obline koje vire. Srećom po njega, ja i šoping haljine k'o krava i kozmetika)

I mogu da razumem da možda ne zna da mi kupi odevni komad, ali njemu je i kupovina namirnica posle 15 godina teška misterija.

Sedam stvari koje očekujem da moj muž kupi (a nijedna nije ono što sam tražila)

Ne postoji dovoljno detaljan spisak sa kojim mogu poslati muža u prodavnicu. I nema mesta za “to se podrazumeva” .Sve mora biti detaljno i tačno opisano, od marke proizvoda pa do namene, kao i do grupe proizvoda gde se ta namirnica može naći (slatkiši, sredstva za pranje….) Idealno nacrtati mapu objekta u kom kupuje i pažljivo ucrtati putanju do željenog atrikla (time probuditi uspavanog gusara u njemu i pretvoriti kupovinu namirnica u igru i lov na blago.)

Zašto?

Nedovoljno detaljan spisak  može dovesti do sledećih situacija.

1. Ako napišem “paradajz sos” ili “kuvani paradajz” desi se da dobijem onaj ljuti. I to ajd’ da je jedan, nego ih donese nekoliko. Da se nađe. Nije isključeno ni da donese kečap. Rekoh, nema tu “podrazumeva se”.

2. Ako napišem “vegeta” što je postalo sinonim za začin sa povrćem, može se desiti da ne dobijem ništa jer ga nije bilo u našoj prodavnici. Nisam napisala da može bilo koji drugi začin. Meni se podrazumeva. Njemu jok.

3. Ako napišem “makarone“, to meni znači one u obliku cevčica. Pored njih jedemo još zadnjih 15 godina špagete i ponekad lazanje. Njemu to znači školjkice ili mašnice. Ove nikad nismo jeli. Šta ima veze, sve je to isto. Testenina. Probamo. Valjda ćemo preživeti.

4. “Prinač. Najjeftiniji. Pola kilograma. Plavo pakovanje, marka “ta i ta” (kud ćeš detaljnije)” . Potrefi plavu boju. Pirinač može biti i duguljasti, nisam precizirala da treba da bude okrugli.

5. “Nešto za frižider” je posebno opasna kategorija. Tu mogu da očekujem salamu neke fabrike za koju nikad nisam čula ili švarglu koja košta 50 dinara 200 grama, sa sve nedovoljno samlevenim ptičjim krestama i svinjskim papcima, jestivu toliko da ni sestrini kučići ne mogu da je jedu. A i gre'ota trovati ih. Zadnji put sam se drznula da poželim čvarke. Mislim da su bili ona tura iz ‘83 koja je misteriozno sačuvana zamrznuta do današnjih dana i provlačila se nedavno po vestima. Nekad, da ne grešim dušu, on ide na sigurnu varijantu. Kupi najskuplju šunku ili suvi vrat, mogu 3 frižidera da napunim po ceni jedne takve kupovine. Znam, znam, cepidlačim.

6. “Par šargarepa i glavica crnog luka” njemu znači “par kilograma” Trošim ih po par meseci.Šargarepu guram u kantu s peskom. U frižideru se pokvari ako je u kesi, a van nje dehidrira. Ako nemam peska, narendam pa u zamrzivač. Luk samo čuvam na tamnom i hladnom mestu.

7. “Ulošci sa krilcima” – šalim se, šalim se. Ne, to se stvarno ne usuđujem ni da zamišljam. Verovatno bi kupio pelene za odrasle. Ili dnevne uloške, da od njih pravim origami i nekako dobijem one sa krilcima. To ima neke kapljice, oznake, brojeve, veličine… za to treba dobro predznanje. Jednom sam u očaju, kad sam bila u bolnici, tražila da mi donese gaće. To mi je bilo sasvim dosta.

 Sve to tera me da postavim sledeća pitanja:

  • Voliš to da jedeš pa si zato to kupio? (mislim, ok, može biti da sam ja ponekad sebična i da ne vidim dalje od svog nosa)
  • Kad si ti video da sam ja ovo kupila, spremila, dala ti da jedeš, ‘leba ti?
  • S kim živiš ti zadnjih 15 godina? Znamo li se?
  • Alchajmer? (Ma jok. Potrefio put kući!)
  • Jel’ to ‘oćeš da nas ubiješ ili samo staviš do znanja da ne treba da ideš u prodavnicu? (Postoje i bezbolnije varijante. Za oba slučaja.)

Moja i njegova realnost nisu u istoj dimenziji. Kako smo se uopšte našli? Desio se valjda neki sudar svetova, još neobjašnjiva naučna fantastika ili magnetska privlačnost (znate ono, suprotnosti se privlače) .

Što neminovno vodi do sledećeg pitanja:

Šta ako sam i ja bila samo nasumičan izbor u njegovom životu, bez razmišljanja?

Šta ima veze. Sve je to isto.

Pusto žensko.

Probamo.

Valjda ćemo preživeti.

 

Više o autoru:
Obična žena, udata, majka dvoje dece. Zavisnik od interneta. Posvađana sa olovkama i daljinskim upravljačem. Zadnjih par godina u ljubavi sa tastaturom. Piše na blogu “Skitarnik”.

Pročitaj još

Od iste osobe

 

Najnovije