Ljudi s olovkama

Manuela Kamikovski: Od danas ne morate ići na posao

tekst: Ljudi s olovkama
Broj pregleda: 1.535

Moramo dati sve od sebe kako bi svi članovi naše porodice bili zdravi i zadovoljni, a to zahteva da budemo efikasni 25 sati dnevno i to osam dana u nedelji (pa red je malo se i odmoriti). Ipak, kako da postignemo sve što moramo da uradimo? Odakle da počnemo? Šta da ostavimo za sutra? Ili možda prekosutra?

Postavljajući sebi ta pitanja često posegnemo za planerom i „hvatamo se u koštac“ sa obavezama koje moramo da obavimo. Može se desiti da pisanje obaveza smanji pritisak koji smo sebi postavili nagomilavanjem obaveza koje moramo obaviti, a može se desiti i suprotno – da počnemo paničiti – „ovo nikada neću uspeti“!

I kako da se organizujem da postignem SVE što MORAM da obavim?

Mogu vam reći da svi ljudi urade ono što moraju da urade, jedino je vreme varijabla koja je nepredvidiva (za većinu ljudi)! Evo teksta o tome – kako je to moguće.

Nedavno sam opet naišla na fotografiju sa ispisanim citatom nepoznatog autora „Ništa više ne moram, dosta sam se namorala“. Zatim još jedan „Samo nemoj da moram i sve ću…“.  Zastanimo na trenutak. Hajde da razmislimo o tome – šta se sve u životu MORA? Imate li neke ideje?

Pretpostavljam da vam je spisak dovoljno dug da sama pomisao na te radnje stvara opterećenje i nelagodu. Zar možemo biti srećni ako radimo neke stvari radimo pod pritiskom i mimo naše volje? Jasno vam je o čemu ovde pišem, zar ne?

Evo nekoliko primera koje sam čula da ljudi često navode kao obaveze koje moraju raditi: „moramo ići na posao, moramo jesti, moramo piti, moramo negovati svoju bebu, moramo voditi računa o higijeni kuće, moramo se brinuti o deci, moramo plaćati račune, moramo zadovoljiti svog partnera“ i tako ideja u nedogled. Ponoviću i ovde pitanje – šta se sve u životu MORA?

I dalje mislite da morate ići na posao? Morate raditi da bi platili ovo i ono i da bi imali za to i ono? Slažem se da nam je posao potreban da bi učinili svoj život kvalitetnijim, ali to ne znači da MORAMO da radimo. To je naš izbor! Želimo da radimo kako bi novcem koji dobijemo omogućili da nam svakodnevica bude prijatnija. Isto tako možemo da odlučimo da ne radimo, ali će nam život biti drugačiji, imaćemo poteškoća da sebi obezbedimo ležerniju svakodnevicu.

Ponavljam pitanje – šta se sve u životu MORA?

Hajde sad da preformulišemo prethodno navedene obaveze koje se moraju raditi – „želim ići na posao, želim jesti, želim piti, želim negovati svoju bebu, želim voditi računa o higijeni kuće, želim se brinuti o deci, želim plaćati račune, želim zadovoljiti svog partnera“. Primećujete li razliku? Donoseći odluku da ćemo uraditi nešto, a nešto nećemo preuzimamo odgovornost za svoje postupke i „dobijamo“ veću kontrolu nad svojim postupcima, a to po automatizmu smanjuje osećaj prisile.

I onda, kako da se organizujem da postignem SVE što MORAM da obavim? Kako je i da li je to uopšte moguće?

Prestani da MORAŠ i počni da želiš (ili ne želiš)!!!

Svaki sledeći put kad ti se pojavi misao da nešto MORAŠ DA URADIŠ, zastani i zapitaj se – da li želiš to da radiš ili ne? Kakve su posledice ako to ne uradiš i da li želiš da se nosiš sa tim posledicama? Zašto ti je važno da nastaviš da radiš to što ti ne prija, koje su ti dobiti?

I koji je odgovor na pitanje – šta se sve u životu MORA? Ja volim da kažem: „Mora se samo umreti, kad si već rođen“. A da bi se živelo „punim plućima“ poželjno je da redovno zadovoljavamo svoje osnovne fiziološke potrebe kako bi mogli sebi priuštiti težnju ka sve kvalitetnijem, zdravijem i zadovoljnijem životu.

I za kraj – Ima li još nešto da moraš?

Autor: Manuela Kamikovski, osnivač i urednica stranice maminovreme.org

Manuela Kamikovski veruje da je zdrava i zadovoljna porodica osnova zdravog i zadovoljnog društva, društva bez nasilja i lošeg morala. Da bi to bio svet gde živimo i gde nam rastu deca, potrebno je da činimo male korake u ličnim promenama. U tom pravcu ide, a ako mislite slično – priključite se.