Ljudi s olovkama

Nanić: Volim da volim. A ti? Hoću da sam srećna. A vi?

Većina je nezadovoljna. Kad kažem većina, zaista tako i mislim. Većina. Od kasirki, devojaka u buticima, slučajnih prolaznika, kolega, komšinica, komšija, da ne nabrajam dalje, rekoh već dovoljno. Zašto? Ne znam. Svi imaju taj neki gard, taj odbrambeni mehanizam, spremni…

Ljudi s olovkama

Većina je nezadovoljna. Kad kažem većina, zaista tako i mislim. Većina. Od kasirki, devojaka u buticima, slučajnih prolaznika, kolega, komšinica, komšija, da ne nabrajam dalje, rekoh već dovoljno. Zašto? Ne znam.

Svi imaju taj neki gard, taj odbrambeni mehanizam, spremni za napad.  A opet, iza toga, izvire neka tuga. Ali baš tuga. Očaj i beznađe. Svi imaju taj neki pogled, kao jezero u sred zime, na minus pet. Hladan. I smetaju im srećni ljudi. Zadovoljni, nasmejani. U stvari, ne smetaju im, boje ih se. Boje ih se, jer su toliko naviknuti na to svoje stanje, da su zaboravili kako to izgleda biti srećan. Pa kad se smeješ, onako dečije, iskreno, bez nekog posebnog razloga, gledaju te čudno. I komentarišu, klimaju glavom ili cokću. Znate ono, c c c. Pa ti još i postave pitanje, da li je sa tobom sve u redu. Da, jeste, sve je u najboljem redu. Ja volim osmeh, volim ljude, volim život.

Volim što sam se probudila.Volim što sam zdrava. Volim što dišem. Volim što je svanuo novi dan. Volim što nas je Sunce ponovo obasjalo. Volim cvrkut ptica. Volim svoje roditelje. Volim brata. Volim pozorište. Volim knjige. Volim umetnost. Volim miris pečenog hleba. Volim miris cveća u proleće. Volim miris kiše u jesen. Volim miris snega zimi. Volim miris mora leti. Volim. Volim da volim. Kad volim ja sam nasmejana. Ja sam svaki dan nasmejana. Kada se vi smejete? Znate, ja verujem u ono „kako zračiš, tako i privlačiš“. Sami donosimo odluke. Sve je u glavi. Nikakva nauka, nikakvi zakoni, odlučiš i kreneš polako da menjaš. Prvo sebe, a onda se menja i sve oko tebe.

Kreće čarolija. Kuća se od temelja gradi. Kreni od svog dvorišta. Mani se komšije. U se i u svoje kljuse. Sam si svoj majstor. Hoćeš da budeš srećan? Budi. Neko je zadovoljan onim što ima, većina nije, ali ništa i ne radi da to promeni. Ovde je postao greh biti srećan. Pa kaže: „Kako možeš da se smeješ, kliberiš, vidiš ti kakvo je stanje u državi, narod nema šta da jede, a ti tako“. A ja se mislim: „Uvek je negde bilo teško, i uvek će biti“. Ako ćemo tako posmatrati stvari onda niko, nikada i nigde neće biti srećan.

Valjda treba da težimo boljem. Daleko od toga da treba zatvarati oči i gurati pod tepih surovu realnost, teške trenutke, probleme, ali pobogu, ne treba ni postati zatočenik crnih misli. Najlakše je kukati, kukavice kukaju, oni koji nemaju petlje da se bore u ovom itekako surovom svetu, ali hej! Neću da kukam, hoću da budem heroj, heroj u svojim očima, da se svaki dan borim i izborim za svoj srećan dan.

Znam, znam, mnogo je teže, zato i jesmo u manjini. Ovde su ljudi odavno prestali da se bore, valjda nam iz tog razloga i ide tako dobro, sve po zasluzi. Sve ja shvatam, i stanje u državi, i loše finansije, i male plate, penzije, razumem, ali ne opravdavam. Ne opravdavam i ne volim nekulturu, nevaspitanje, nezahvalnost, malograđanštinu, jeftine fore, zavist, glupost. Dobar dan, kako ste, hvala, izvini, treba li Vam pomoć, doviđenja. Učaurili su se. Ne puštaju leptira da poleti. Stežu ga, lome mu krila, ne daju mu priliku. A tako malo je potrebno, tako malo da klupko krene da se kotrlja. A kad krene, to je to. Eureka. Osmeh za osmeh, sve se menja, počinje magija, teži ka boljem, ali budi zadovoljan onim što imaš.

Sada je sada. I više ga nema. Ne žali za prošlošću, ne srljaj u budućnost, uživaj sada. Kakvo god da je to sada, proći će. Sve će proći. I ono juče je prošlo i ono sutra će proći. Danas je tu. Život je sada i tu, živi ga. Uživaj, poljubi nekoga, zagrli nekoga, nasmej se nekome, podrži nekoga, reci bravo majstore! Igraj, pleši kroz život, ovo je pozornica, svi smo tu zajedno, sada, uživajmo u ovom balu kada smo već dobili propusnice. Nema veze ko je pod maskom, a ko ne, uživajmo, jer svako je tu sa razlogom, zato, dragi ljudi – Živeli!

Više o autoru:
Apsolvent je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, na smjeru agroekonomija. Voli pisanje, ples, slikanje i trčanje. Želi da posjeti što viže mijesta na ovoj našoj divnoj planeti.

Pročitaj još

Od iste osobe