Lole iz komšilukaO ljudima

Anes Osmić: Deset životnih lekcija Vesne Vukelić Vendi

tekst: Redakcija

Muve nikad ne ubijam iz topa, nego muvolovkom. Ja sam Vendi; pevačica, filozof, mislilac, psihijatar i psihoterapeut. Ja sam negde mamac ili lepak za psihopate. Kod mene dođu sami i nabodu se. Ja volim kad dođu i sami se nabodu. Moji najveći hitovi su Uljez, Praćnuo se šarančić i ima ih još. Pevala sam na najvećim mestima, a pevala sam i u buvarama. Buvare jako volim. One su jako posebne. Snimila sam šest CD-ova, dosta spotova, dosta naslovnih strana. Najdraža mi je naslovna strana Playboya. Film sam snimila pre prvog CD-a, sa osamnaest godina i zove se Dama koja ubija. Pre dve godine radila sam intenzivno jednu pozorišnu predstavu sa Peđom Šuškavćevićem.

Ovako je Vesna Vukelić Vendi, šatorska pjevačica i rijaliti zvijezda predstavila samu sebe na ulasku u kuću Velikog brata. Što se tiče pjevanja, Vendi je, kako i sama kaže za ljude koji nemaju tog umijeća, totalni antisluhista. Njeno pjevanje se može razumjeti jedino na nivou performansa i daleko je od uha ugodnog i milog zvuka. Ali ona primarno živi od tog istog pjevanja i već je godinama na javnoj sceni zato što se, kako i sama primjećuje, ljudi zaljubljuju u njenu ličnost. Vendi spaja na prvu nespojivo: vokabular visokog svijeta inteligencije i narodno iskustvo šatora, koride, ispraćaja, svetkovine. Ima vokabular, šarm, znanje, elokvenciju i duhovitost koje patrijarhalno mizogino društvo ne pripisuje rado jednoj ženi, pogotovo ne pjevačici koja pjeva na lovačkim zabavama. Njena jezička kreativnost, šarm i duhovitost su neodoljivi. Od Vendi sam, s pravom mogu reći, naučio više nego od polovine svojih profesora tokom čitavog školovanja. A evo i koje lekcije.

Prostitucija kroz interesna kumstva ili kako stvari ovdje funkcioniraju?

Prvi ogranak estrade je prostitucija kroz interesna kumstva. Mi danas imamo princip spojenih sudova. To su kumstva na milione. Svi su se okumili na estradi. Kum sam s ovim. Ovaj mu krsti dijete. Ovog je venčao. Ovog razveo. Ovaj mu je ovo. Ovaj ono. Kum mi je otvorio studio. Kum me je zvao. Kum mi je otvorio restoran. Idem kod kuma. To je jedna blumenta nekog interesnog kumstva. A šta je kum? Kum je duhovni otac.

Vendi ovako objašnjava estradu, ali ovaj opis podguzni muva zunzara i poltrona bi se mogao uvesti u turistički opis našeg mentaliteta i načina poslovanja. Po principu spojenih krvnih sudova i prostituciji interesnih kumstava ovdje funkcionira manje-više svaka raspodjela dobara. Tako se dijela sredstva u kulturi iz ovih ili onih fondacija. Ovako se dobijaju tenderi. Ovdje su ljudi dobri jedni drugima onoliko koliko jedni drugima mogu valjati u životu. Da biste poslovali s nekim na Balkanu s tom osobom morate biti i privatno dobri. Samo kum kumu daje parče hljeba buđava. Još nikada nismo odvojili privatno i poslovno. I sve dok sistem pokreću interesna kumstava i nećemo. Ti moje dijete, kume, zaposliš ovdje, ja tvoje tamo. Ti moju ljubavnicu ovdje, ja ću tvoju tamo. Ovaj začarani krug Vendi je objasnila u četiri riječi: prostitucija kroz interesna kumstva. Na kraju, nit prijatelja, nit kuma samo interes i profit.

Trutizam ili kako majke od sinova naprave trutove?

Ako neko ima dvadeset godina i nema energiju. Onda je on rođen kao defekt. I opet se vraćam na to da je krivica na majci. Ako majka kaže svome detetu, kojeg pretvara u debila ništa tu odmaraj se, ne moraš da radiš. Pa dobro lako ćemo. Sedi tu za kompjuterom. Nemoj da ideš ovamo. Nemoj da ideš onamo. Nemoj da se baviš sportom. Onda dobijemo truta. E šta onda taj trut. Ne može neko da bude trut ovako, a da se taj trutizam ne vidi na drugim segmentima života. Onda trut voli mirnu muziku. Trut je miran, melanholik. Trut se jedva pokreće. Trut jedva ode do prodavnice. Trut trut.

Vendi je vrlo plastično i ilustrativno objasnila prezaštitničko ponašanje majke prema sinu. U patrijarhalnom ustrojstvu svijeta i odnosa, majke često vide sina kao jedinu mušku figuru kojoj mogu u potpunosti i bezrezervno posvetiti svoju ljubav. Prethodne dvije muške figure; otac i muž prečesto iznevjere, pa su sada majke spremne da svu energiju, ljubav i pažnju usmjere ka sinu. Sinovi tako postaju jedine njihove karijere i sav emotivni kapital. U takvom prezaštitničkom ponašanju od sinova vrlo često naprave truta koji nije sposoban nizašto više u životu osim da svim budućim suprugama pjeva ti nikad nećeš biti kao moja mati.

Puno je lica, a malo ličnosti ili o društvu spektakla i odgovornosti medija

Kod nas je vest da tamo neka kokoška nije promenila gaćice. To se videlo po njenom međunožju. Pa ne može ta neka kokoška da bude ta koja će sebe da stavi na naslovnu stranu. Ona može da se slika hiljadu puta i da plaća paparace i to sve, kao što plaćaju. Ali nije ona ta odlučuje šta će ići na naslovnu stranu. Sada je kriza morala, jer puno je lica, a malo je ličnosti.

U društvu spektakla, kada se ostvaruje ona Vorholova da će svako imati svojih pet minuta slave, Vendi poziva na odgovornost medija i ukazuje na senzacionalističke uređivačke politike tabloida, koje su novinarstvo svele na jednu jedinu funkciju – zabavu. U eri interneta nije nemoguća misija postati lice, koje će trajati jednu-dvije ili pet sezona i već ubrzo biti smijenjeno novim licem. Treba postati i ostati ličnost. I zaista, svako polje današnjeg javnog djelovanja možemo podijeliti na lica i ličnosti. U svakoj oblasti tačno znamo duboko u sebi ko pripada jednoj, a ko drugoj kategoriji. Ko je tu samo protrčavanje kroz manifestaciju, a ko je tu da ostavi lični pečat i traje.

Šta izbor partnera govori o vama?

Ne znam šta da kažem. Moram da se ogradim da, zaista, mislim odelo ne čini čoveka, ali govori o njemu. I ne bih želela nikome, pa ni njoj da sudim kroz garderobu, koja mi se, zaista, ne sviđa nikako. Ali recimo, Ivan Bosiljčić dok je snimao onu seriju Ranjeni orao. Tad je negde bio zanimljiv i mislila sam da imao neku težinu. Ali, kako da kažem, izbor partnera uvek oslikava onog drugog, i ovo nije moje mišljenje ovo je mišljenje mase da ne kažem miliona, a to je da se taj čovek totalno usitnio posle braka sa Jelenom Tomašević.

Izbor partnera, zaista, mnogo govori o nama samima. U partneru najčešće pronalazimo ili ono što nama nedostaje ili ono isto što dijelimo. Kada pogledate kako se ljudi u vašoj sredini sparuju vidjet ćete da krpa uvijek nađe zakrpu. Također, prototip manekenka-fudbaler uvijek nekako ispliva na površinu. Djevojke, ako izaberete prebildanog porno patuljka to, zaista, govori nešto o vama. A dečki, ako je vaš idealni tip iskvarcana plavuša koja nije pročitala ništa više od Ježeve kućice, ne lažite sami sebe da tražite išta više od žene nego da citira Daru Bubamaru u svakodnevnom životu.

O harmoniji sa samim sobom ili o izboru partnera

Izbor partnera je pitanje koje ima hiljadu i jedno potpitanje. Pitanje je ko šta želi. Ko se u šta zaljubljuje. Neka žena se zaljubi u divne zelene oči i divnu crnu kosu. A to što je on blagi retard je nebitno. Ali on vozi dobar automobil. Eh sad. Druga se zaljubljuje u opet u nečiju inteligenciju, a taj neko može da liči na klošara. Naravno, ne valja ni to. Treba čovjek da bude u harmoniji sa samim sobom. Najviše zapažam kod muškaraca da je u harmoniji sa samim sobom. 

Ljudi koji nisu u kontaktu sa samim sobom ne mogu biti ni u kontaktu sa drugim ljudima. Ako nismo dobri sebi, ne možemo biti ni drugima. Harmonija sa samim sobom osnovni je preduslov za sigurno prepuštanje u odnosu, zdravo vezivanje i autentičnu razmjenu. Osnovne principe zdrave osobe po geštalt-psihologije Vendi je objasnila harmonijom sa samim sobom.

Rnjanje ili šta je to dobar seks?

Nameće se pitanje da li je primitivac dobar ljubavnik. Šta on ima da priča sa ženom. Za mene je dobar seks ako se nas dvoje ispričamo prvo. Ako me ne pobudiš u priči, možeš da ti je ovoliko, da ga rnjaš pet sati da se ne skidaš. Zavisi i od muškarca da li on ima potencijala da skonta koji profil žene startuje. Ne mogu ništa da imam s muškarcem s kojim ne mogu da pričam o Puškinu, Dostojevskom ili Majakovskom.

Ovdje već sada zalazimo u nešto što je, u prvu ruku, lični izbor, ali i u nešto što Vendi naziva intelektualno vođenje ljubavi, koje se razlikuje od prostog trljanja tijela ili rnjanja. Složit ćemo se svi da nekad dobar razgovor može biti odlična predigra, jako seksi ili čak i bolji od samog seksa. I ženama i muškarcima je za dobar, siguran i udoban seks potrebno mnogo više od čiste fizičke privlačnosti. Nekada je potrebno samo to, ali u većini slučajeva svima nama je potrebno da se sa partnerom povežemo na više nivoa, kako bismo više uživali i u fizičkom kontaktu.

Horizontala i vertikala ili umijeće bivanja potpunom ličnošću

Čovjek je horizontala i vertikala. Ako počinjemo da živimo samo po horizontali onda je to življenje na nivou životinje. Ljudi koji su na nivou životinje razmišljaju samo o jelu, o seksu, o novcu i o čulnim potrebama. To su strasti. A strasti su suprotne energije od ljubavi. Strast je potreba tela za telom. Čulna je potreba da, recimo, tvoja mlada koža zadovolji nešto što meni fali. I na taj način takve osobe leče svoje komplekse, a u stvari trebalo bi suprotno. Čovek što je stariji treba da bude svesniji da se ljubav ne svodi na seks. Seks je samo jedan od ukrasa. Broš.

Ljubav se ne svodi samo na seks i ljubav je mnogo više od fizičke razmjene. Da bismo osjetili i podijelili ljubav moramo angažirati mnogo više od čisto fizičkog dijela sebe. Čovjek, također, nije samo fizičko, materijalno biće, nego i duhovno/spiritualno. Bez duhovne nadogradnje (kakva god ona nekome bila; religija, meditacija, joga, umjetnost) osjećali bismo se prazno. Po geštalt-psihologiji čovjek se sastoji od racionalnog, emotivnog, fizičkog, duhovnog i tjelesnog aspekta. Vendi ovdje govori, zapravo, da treba ispuniti i istražiti puninu svog bića; ostvariti se u svim segmentima, a ne predati se samo demonu bluda, trbuhougodniku, srebroljublju i ždranju. I zapamtite, kako Vendi kaže: Ne postoji zategnuto lice ne ovoj planeti, ako ono ne prati unutrašnji mir.

Ko koga nosi? Odjeća čovjeka ili čovjek odjeću?

Osobe koje u prvi plan ističu vrijednost svoje odjeće su prazne i šuplje. Vodim računa o svom izgledu, ali ne patim od firmiranih krpica. Osećala bih se jako bedno u nečemu firmiranom. Nekako, kad bi taj Dolce i Gabbana išao ispred moje ličnosti i taj Versaće ili nije važno. Kad bi Luj Viton govorio ispred mene to bi bila totalna propast. Ne može nijedna marka da ide ispred mene. Moja ličnost je uvek ta udarna lokomotiva. Ambalaža može i jeste bitna, ali nikako da ambalaža bude moj govor.

Neki ljudi sve što imaju je novac. Neki ljudi nose odjeću, a neke ljude nosi odjeća. Vendi govori upravo o ovim drugima, koji nemaju šta da kažu sami od sebe, pa je brend jedini njihov izražaj. Ličnost uvijek treba da ide ispred marke i ona treba da bude naš prvobitni govor.

Kako razotkriti kvazintelektualce?

Rediteljka Jelena Golubović je u jednoj TV-emisiji Vendi u ulozi Drage Mašin prokomentirala kao ismejavanje istorije. Na ovu izjavu Vendi ju je upitala da objasni razliku između Stanislavskog i Vahtangova u pogledu na glumu, te da napravi, zapravo, paralelu između njihove dvije škole. Rediteljka je zanijemila, a njihov razgovor se odvijao ovako.

Jelena: Pa ovako Stanislavski je bio da sve to prođeš…

Vendi: Ne, ne, ne pitam te to.

Jelena: Poređenje njihove dve škole.

Vendi: Da, da.

Jelena: Paaaa, uuuu, saću da ti kažem. (Tišina). Hmmmmm. Pa kako misliš. Ja sam krenula da ti odgovorim na pitanje.

Vendi: Paralela između njihove dve škole u pogledu na glumu.

Jelena: Pa Stanislavski je uneo nešto novo.

Vendi: Ne. Paralela njihove dve škole: Stanislavski i Vahtangov.

Jelena šuti i gleda Vendi zbunjeno.

Vendi: Meni se sve čini da si ti neki pseudoglumac. Znaš.

Jelena: Samu sebe sam prozvala glumcem?

Vendi: Aposolutno.

Ostatak razgovora između Jelene i Vendi možete naći na youtube i bit će vam jasno kako se demaskiraju kvaziintelektualci i rastavljaju na proste faktore sa još prostijim pitanjima.

I šatorska pjevačica i Vahtangov, i pjevačica na lovačkim zabavama i Majakovski

Najvažnija lekcija kojoj nas Vendi uči jeste da ljude ne treba tek-tako smještati u kutije i okvire po principi ili ili. Ili si profesorica na Akademiji ili si šatorska pjevačica. Ili pjevaš na koridi ili čitaš Dostojevskog. Vendi pokazuje da se može biti i nešto treće i peto i deseto. Ona je eto i pjevačica koja pjeva pod šatorom i žena koja zna za Vahtangova, za kojeg polovina pozorišnih teoretičara ne zna. Priča o Vendi je tako priča o širini ličnosti. Dubini ljudskog sadržaja. Veselost duha i razigranosti jezika. Ali i priča o preživljavanju jedne žene u blatu vašara, masnoj ruci pijanog gosta i lažnom sjaju rijaliti reflektora.

Zatvori reklamu