Lole iz komšiluka

Život bez uložaka i tampona. Da, moguće je!

Živimo u potrošačkom drštvu. Sve je potrošno. Ljudi, odnosi,  garderoba, zdravlje. Pa i stvari koje koristimo za vreme menstrualnog krvarenja – menstrualni ulošci i tamponi. Jer treće ne postoji. Ne priča se o trećem. Nema na teveu na reklami tog…

Redakcija

Živimo u potrošačkom drštvu. Sve je potrošno. Ljudi, odnosi,  garderoba, zdravlje. Pa i stvari koje koristimo za vreme menstrualnog krvarenja – menstrualni ulošci i tamponi. Jer treće ne postoji. Ne priča se o trećem. Nema na teveu na reklami tog trećeg. A ako nečega nema na reklami, onda ni ne postoji, naravno. E, tu nastupa jedan drugi medij. Slobodniji, manje ograničen, neograničavajući. Internet.

Menstruaciju imam 20 godina. Prvo sam koristila menstrualne uloške. Bili su to oni plastični ulošci. Zapravo, koristila sam ono što je mama kupovala. Jer nisam radila, nisam imala svoj novac, a ni svest o nečemu drugom. Boljem i zdravijem. Svaki mesec sam proživljavala lepljenje, iritacije, nesnosan smrad. I mislila sam da to tako treba, da je to normalno, da je svima tako i nisam previše razbijala glavu razmišljanjem o alternativi. Tamponi tada nisu dolazili u obzir, jer mi je umetanje bilo čega u vaginu prezentirano kao neprimjereno i nepoželjno. Jer zna se ko i kada sme u naše vagine da ide. Tampon svakako ne. Bar ne pre braka. Ili pre doživljavanja prvog spolnog odnosa (čitaj: penetracije penisa u vaginu).

Onda je došao trenutak kad zaista nisam više mogla to da proživljavam. I prelazim na tampone. Tu počinje novi pakao. Pakao zvani isušivanje i žuljanje. Ali tu dolazim do zida, jer sad zaista ne postoji ništa treće. Sve sam fore ispucala. Kraj. Žuljaće me tampon do menopauze.

A onda, nakon nekoliko godina, sasvim slučajno, iako nisam sigurna da verujem u slučajnost, otkrivam menstrualnu čašicu. Šok, neverica, kupujem, isprobavam, umećem i zaljubljujem se u nju. Družimo se već 6 godina i sada ću vam je i predstaviti.

Nije nikakva novotarija, izmišljena je 1938. Radi se o silikonskoj napravi u obliku čašice, najčešće sa pipkom za hvatanje. Umeće se u vaginu za vreme menstruacije, fiksira se uz vaginu, prikuplja krv unutar sebe, prazni se, pere se i vraća se nazad do sledećeg pražnjenja, pranja i umetanja.

Slobodno mogu reći da mi je upotreba menstrualne čašice promenila život. Na bolje. To na praktičnom primeru znači da oblačim šta hoću, spavam kako hoću, krećem se gde i kako hoću, neometano živim život svaki dan u mesecu, ništa ne šuška, ne žulja, ne lepi se, ne isušuje, ne smrdi. Spavam gola i za vreme menstruacije!

Imam utisak da drugačije gledam na samu menstruaciju. Jer do tada sam menstruaciju povezivala sa svim tim negativnim stranama uložaka i tampona. Znala sam da svaki mesec zagađujem i sebe i okoliš. Znala sam da svaki mesec moram dati neki novac za nešto što je prirodna pojava miliona žena na ovom svetu. Do tada mi je menstruacija bila nekakva obaveza, sve mi se tih dana vrtilo oko nje. To više nije slučaj.

Uz upotrebu menstrualne čašice sam više upoznala sebe i svoje telo. Otkrila sam kakva mi je menstrualna krv, koje boje i gustoće. I ono najvažnije, što me mučilo godinama – otkrila sam da menstrualna krv ne smrdi. Da, ne smrdi. Smrdi u dodiru sa uloškom i tamponom. Ali ona sama i čista – ne smrdi. Saznala sam koliko mililtara krvi izbacim svaki mesec. To ne može znati niko ko ne koristi menstrualnu čašicu. Osećala sam se super kad sam ginekologinji rekla tačno u mililtar koliko krvarim. Sada mogu reći i to da menstruacija nije više ponižena sintetikom, hemijom, smradom. Nekako mi je cela ta priča dignuta na viši nivo, baš onako kako menstruacija i zaslužuje da bude tretirana.

I sad dolazimo do onoga – a gdje nabaviti? I tu se vraćamo na početak ove priče. Dotičemo se toga da je sve potrošna roba. Zarada. Nema brige za zdravlje, okoliš, životinje. Samo daj lovu.

Menstrualni uložak, koji se često naziva ‘higijenski’ samo kako javni prostor ne bi zauzimala reč ‘menstruacija’, iako taj isti uložak nema veze sa higijenom, nego sam pojavom koja ima svoje ime – menstruacija, je stvar koja ima jednokratnu namenu. Stavi se, upije menstrualnu krv (koja nije prozirna plava tekućina, moram da vas razočaram), skida se i baca se. I o njemu uopšte ne razmišljamo. Ne zanima nas gde odlazi, kako završi, u šta se pretvori. Jer je potrošna roba. Vrti se posao. Biznis. Vrti se lova. Toga nema kod menstrualne čašice. Jer je višekratna. Može da se koristi godinama. Nema tu baš nekog biznisa te vrste. Jer jedna žena tokom života treba otprilike 4 do 5 menstrualnih čašica, što i nije baš pogodno za neko poslovanje. Jedna menstrualna čašica košta otprilike 25 eura, pa računajte koliko nije unosno po glavi žene. Šta je 120 eura po životnom veku žene? Ništa. Zato i nema u javnosti priče o menstrualnim čašicama. Nema reklama na teveu. Nema reklama po čekaonicama domova zdravlja. Nema uvoznika i distributera.

To sam nepostojanjem razrađene priče oko uvoza, distribucije i prodaje menstrualnih čašica nije vezano samo za biznis i lovu. Ima to vrlo veze i sa tim što se radi o proizvodu koji je namenjen isključivo ženama, a ne spada u proizvode koji rezultiraju nečim vidnim. Nije ruž za usne, nisu cipele, nije silikon u sisi. Ovo se ne vidi. Skriveno je, a donosi olakšanje. Pa zašto bi neko olakšao živote žena, zaboga? Kome je to bitno i koga to zanima? Ipak, postoje neki sretniji prostori, pa oni obiluju menstrualnim čašicama u raznim bojama, veličinama, kapacitetima, dezenima, cenama.

Smatram da svaka žena* zaslužuje udobnije, zdravije i praktičnije to nešto što će koristiti za vreme menstruacije.

Jeste li i koliko spremne olakšati si život?

 

*žena, žensko, ženska osoba, osoba sa unutrašnjim ženskim spolnim organima, kako god se osećala i izjašnjavala

Dragana Stojić

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije