LjudiRadoznala Lola

Leona Rogić: Ona ima 14 godina i 23 zlatne medalje

Leona ima samo 14 godina, a iza sebe već mnogo neprospavanih noći, učenja, rada i odricanja kako bi bila najbolja u onome što radi. Ona je klizačica, koja je učestvovala na 52 takmičenja i osvojila 31 medalju, od toga 23…

Sara Velaga

Leona ima samo 14 godina, a iza sebe već mnogo neprospavanih noći, učenja, rada i odricanja kako bi bila najbolja u onome što radi. Ona je klizačica, koja je učestvovala na 52 takmičenja i osvojila 31 medalju, od toga 23 zlatne, 5 srebrnih i 3 bronzane. Nekoliko godina bila je u izboru najboljih sportista Subotice u svim kategorijama i dobijala priznanja za svoj napredak i postignute uspehe. Sve ovo bilo je i više nego dovoljno da je pronađemo i saznamo nešto više o njoj, jer trebamo podržavati mlade, koji su zaista primjer istrajnosti i uspjeha. Jedan od njih je i njen vršnjak Dejan o kojem smo ranije pisali.

Kada i kako se javila tvoja želja za klizanjem?

Gledajući Evropska i Svetska prvenstva u umetničkom klizanju poželela sam da naučim i izvodim takve elemente. 2010.godine počinjem pohađati školicu klizanja i samo posle 8 održanih časova trener prepoznaje moj talenat i predlaže da pređem od sledeće sezone u umetničko klizanje, ali se sećam kako je rekla: “trebalo bi da pređe u umetničko klizanje, ali neće se odmah i takmičiti”. Međutim za samo mesec dana treniranja uspela sam da savladam sve jednostruke skokove, osnovne korake i piruete. Morala se hitno birati muzika, šiti haljinica, praviti sastav – i na prvom takmičenju, Prvenstvu Vojvodine, osvajam svoju prvu medalju (bronzanu). I tako je lavina pokrenuta.

Kako je izgledao tvoj razvojni put i koliko si priznanja dosad dobila, koje bi izdvojila kao najznačajnije?

Dobila sam poziv od Međunarodne klizačke unije (ISU) 2014. godine da učestvujem na četvorogodišnjem kampu u Ostravi, a uslov za odlazak je bio izvođenje četiri dvostruka skoka što sam prva u Srbiji uspela u svojoj kategoriji da izvedem. Tada je bilo jasno da su za takav kamp neophodni treninzi tokom cele godine, a ne samo tokom tri meseca, koliko traje sezona u Subotici. Tako se, rukovodeći prvenstveno mojom željom odlučujemo za selidbu u Beograd. Mama, brat i ja odlazimo za Beograd, a tata ostaje u Subitici da radi. Bio je to težak korak. Mama ostavlja svoj posao Profesora fizičke kulture u školi, brat svoje drugare i svoj Atletski klub ( gde je i on zabeležio svoje prve sjajne rezultate).

Dolazim u Beograd gde pod budnim okom svog trenera, Milice Stanković nastavljam na razvoju svojih klizačkih veština. Ubrzo postajem Reprezentativac Srbije i od početka 2015.godine osvajam sva takmičenja na državnom nivou. Učestvovala sam ukupno sa inostranim na 52 takmičenja i osvojila 31 medalju, od toga 23 zlatne, 5 srebrnih i 3 bronzane. Bila sam više godina u izboru najboljih sportista Subotice u svim kategorijama i dobijala priznanja za svoj napredak i postignute uspehe.

Šta su glavne prepreke da budeš još bolja i uspješnija?

Stalan prelazak iz godine u godinu u starije kategorije nije me omeo u osvajanju zlatnih medalja na državnim prvenstvima u tri različite kategorije – Kadetima A ( vodi se kao prvenstvo Beograda), mlađim juniorima i pre samo mesec i po dana i u juniorskoj kategoriji. Nedostaje samo još jedna zlatna 2014. godine u mlađim juniorima, a pominjem je zato što u sportu, pored lepih stvari, nažalost dešavaju se i povrede, tako da na to državno prvenstvo izlazim samo nakon tri nedelje posle skidanja gipsa nakon loma palca noge i osvajam srebrnu medalju sa minimalnim brojem bodova zaostatka do zlatne medalje. Povrede su jedan deo teže strane moje karijere, a školske obaveze drugi, ali odličnim uspehom završavam i školske obaveze.

Da bih bila uspešnija potrebno mi je da imam više sati na ledu (od sadašnjih 45 minuta) i da idem na kampove kod svetski priznatih trenera , u period maj –septembar , kad u Beogradu nemamo više led. Za razliku od moje konkurencije iz drugih evropskih zemalja, pa i okruženja (Hrvatska, Mađarska) gde klizačice imaju odlične uslove, mogućnost odlaska na plaćene kampove i led tokom cele godine, uslovi za bavljenjem ovim lepim sportom u Srbiji su ispod minimuma.

Kako usklađuješ školske obaveze sa treninzima i kako izgleda tvoj prosječan dan?

Moj prosečan dan počinje ujutru u 5:22 (ova dva minuta nam mnogo znače ). Odlazim na trening koji počinje u 6:00 i traje zajedno sa zagrevanjem na suvom i rastezanjem posle leda do 7:30 ( od toga na ledu samo 45 min.). U 7:45 me mama čeka ispred škole da razmenimo torbe. Od 8:00- 13:30 sam u školi, a zatim samo kratka pauza za ručak i odlazak na drugi trening.

Iz tog razloga moji roditelji moraju da finansiraju inostrane kampove tokom leta. Do sada smo se snalazili po kampovima u zemljama iz okruženja, ali da bi ostvarila bolje rezultate na evropskim i svetskim takmičenjima, morali bi obezbediti nekoliko jačih kampova, a to je teško finansijski izvodljivo.

Ko ti je najveća podrška u izgradnji tvoje karijere?

Najveća podrška su svakako moji roditelji, mama Jelena, tata Jovan, brat Stefan, bez kojih ne bih bila klizačica, podredili su se meni, odnosno da imam potrebne uslove za uspeh. Naravno i bake, deka, koji strahuju od svakog mog pada,  dok se takmičim, a neznaju da sam bezbroj puta pala da naučim te elemente. Moj trener sa kojim radim Milica i mnogi drugi koji me iskreno bodre.

Koliko je odricanja potrebno da bi se uspjelo i čega se ti svakodnevno odričeš?

Mnogo. Vremena za učenje mi ostaje malo, tako da učim do kasno uveče, odličan sam đak, a prostora za druženje, rođendane ili bilo šta drugo što nije vezano za klizanje skoro da i nema. Teško mi bude što duži period ne stignem da vidim svoje bake, deku i tetke. Međutim, klizanje volim, i nikad nisam pomislila da ga ostavim, bez obzira na bezbroj padova i bolova, ovo je sad ono što jesam, klizačica.

Šta su ti planovi za dalje i šta je najpotrebnije da ih ostvariš?

Moj najbolji rezultat je plasman na Svetsko Juniorsko prvenstvo koji sam ostvarila na Eurokup takmičenju Skate Helena 2017. Na tom takmičenju sam postavila i državni rekord u juniorskoj kategoriji. Ono što bih želela je da se na Svetskom Juniorskom prvenstvu plasiram u 24, kako bi imala pravo da nastupim i sa dugim sastavom. Ove godine punim 15 u oktobru i još ne mogu da pređem u senior, tek od jula 2018. Tako da ću tek tada moći da učestvujem na Evropskom Prvenstvu za seniore, da eventualno probam da skupim potrebne bodove za Olimpijske igre, ili Svetsko prvenstvo, ali za ostvarenje tog sna, mi trebaju odlični uslovi, koje nažalost nemam. Nadam se da ću i ja poput poznatih sportista naći sponzore koji bi mi omogućili, odlaske kod najboljih svetskih trenera na letnje pripreme.

Tvoj savjet mladima koji žele da se bave klizanjem, koliko je zahtjevno baviti se time?

Moj savet mladima koji žele da se bave klizanjem je da bez obzira na uslove, odricanja i veliki trud i rad pokušaju i da ne odustaju.

Pročitaj još

Od iste osobe

 

Najnovije