Ljudi s olovkama

Miljana Vidosavljević: Pančevo, grad iza svetionika

Ljudi su isti kao i lađe: Podignu kotve i otplove, Al’ svako mora jednom da nađe Ponovo svoje stare snove.   Dunav se uliva u Tamiš Iz svih mora, iz svih okeana, Pančevo – to je kad se vratiš U…

Ljudi s olovkama

Ljudi su isti kao i lađe:

Podignu kotve i otplove,

Al’ svako mora jednom da nađe

Ponovo svoje stare snove.

 

Dunav se uliva u Tamiš

Iz svih mora, iz svih okeana,

Pančevo – to je kad se vratiš

U samog sebe jednog dana.

 

Nisam mogla da se ne složim sa stihovima velikog Mike Antića, kada sam se posle studija u prestonici vratila u svoj rodni grad. Tada sam se vratila u samu sebe.

Išla sam u osnovnu školu koja je izgrađena vek pre mog polaska i u gimnaziju u kojoj je Crnjanski predavao fizičko. Gledala u sunčani sat, da vidim da li opet kasnim na čas. Odrasla pored reke. Naučila da pecam. Neopisivno je lepo kada ploviš Tamišom, a svetionici te pozdravljaju na prelazu u Dunav. Još je lepše kada te dočekaju u povratku.

Obožavam da svoj grad pokazujem drugima. Tada i sama otvorim oči za njegove lepote i iznova se divim savršenstvima kojima obiluje. Prelepi detalji na brojnim crkvama, izrezbarena česma u parku, sakriveni mozaik svetionika. Uvek mi dolaze leti, pa se krijemo u debeloj hladovini koju stvara raznovrsno drveće u Narodnoj bašti.

Nije Pančevo samo karneval, iako u njegovim danima najužurbanije diše. Niti je jedan od najzagađenijih gradova – gotovo sve fabrike su odavno zatvorene. Dugo Vajfertov duh čeka dostojnog naslednika, koji će grad ponovo pretvoriti u industrijsku silu. Ova banatska varoš je vitraž čudesa koji se ne može svrstati u samo jednu kategoriju.

Ljudi su isti kao i ptice:

Lete do sunca i do zvezda

Al’ svako mora jednom da sleti

Ponovo natrag do starog gnezda.

 

Dunav se uliva u Tamiš

Iz svih mora, iz svih okeana,

Pančevo – to je kad se vratiš

U svoje srce jednog dana.

 

Nekada povoljna lokacija ovog grada, na samom rubu Austro-Ugarske monarhije, danas mu stvara probleme. Administrativno pripada AP Vojvodini, a nalazi se nadomak Beograda. Podseća na omatorelu rođaku koje se porodica stidi.

No, Pančevo je prava poezija od grada. Čak se i Zmajeva i Ružina ulica, prigodno, sreću kod jednog od gradskih grobalja. Zmajeva ulica čuva istoimenu, već pomenutu osnovnu školu. Neko u Ružinoj ulici gaji najcrvenije ruže na svetu.

Ovaj grad je i prepun nelogičnosti. U nekadašnji zatvor smešten je muzej, ponosan zbog posedovanja drugog originala slike Seoba Srba. Današnji zatvor nalazi se u Njegoševoj ulici, pandanu beogradskoj Knez Mihajlovoj, okružen kafićima i buticima. No, sva ta mimoilaženja sa očekivanim samo pojačavaju šarm ovog panonskog mornara.

Najlepši trenutak u povratku iz lutanja mi je prelazak preko mosta i gledanje svog grada, koji se preliva na obali zelene reke. Mahnem mu i kažem: Hvala što si me čekao. Mahne mi i odgovara: Tebe? Uvek.

A, kako se u Pančevu diše? Kao i svuda. Ako imaš mirnu savest, lako. Ako nemaš, ni najsvežiji vazduh ti neće olakšati.

 

Ljudi su isti kao i reke

Ušća im negde na kraju sveta

Ali se svaka reka seća

Večito svoga starog početka.

 

Dunav se uliva u Tamiš

Iz svih mora, iz svih okeana,

Pančevo – to je kad se vratiš

U svoju dušu jednog dana.

O autoru: Diplomirala sanjarenje, a uskoro će i ekonomiju. Voli razglednice, kuvanje i Mesec. O svojim malim svetovima piše na istoimenom blogu.

Pročitaj još

Od iste osobe