Lole iz komšilukaO ljudima

Susret s kanadskim premijerom u restoranu

tekst: Redakcija

Koliko puta vam se desilo da pomislite na neku osobu, nebitno da li je iz javne ili (ne)javne sfere života i da već sutradan dobijete poziv od nje ili čujete i pročitate nešto o njoj. Mislim da je i Jung jedan odeljak svojih knjiga o psihologiji i tajnama ljudskih dubina posvetio ovom fenomenu i našao neku uzročnu vezu ovog ’’prizivanja’’, neke osobe. Da pojednostavim. Pomislite nasumice na to, gde li je i šta radi Zdravko Čolić, a sledećeg dana pročitate da upravo snima novi album ili je održao negde koncert.

Ja nisam nikoga prizivao ali sam na nekom od novinskih portala pročitao tekst čiji je naslov glasio: ’’Mlada zvezda u usponu’’. Ovaj članak bavio se fenomenom popularnosti mladog kanadskog premijera Džastina Tridoa o kome sam do tada znao samo to, da je sin čuvenog kanadskog političara i dugogodišnjeg predsednika vlade te zemlje Pjer Tridoa. Zainteresovao sam se i saznao da mlađi Trido uprkos svim dešavanjima u svetu i dalje drži otvorenim granice te zemlje za imigrante, da je zbog žalbi stanovnika jednog mesta u Kanadi da im lokalni rudnik zagađuje okolinu, bez imalo okolišanja, zatvorio isti, da je neposredan i spontan, aktivan u raznim sportovima itd. Od trideset mnistara u njegovoj vladi, tačno ili čak polovina su žene. Ministar za nauku je naučnica, dobitnica Nobelove nagrade, ministar sporta i resora za osobe sa invaliditetom, je paraolimpijski sportista. Ministar saobraćaja je astronaut. Neobična neka vlada gde su svi ministri iz struke a ne politike…

I da se vratim na Velju, pročitam njegov tekst o fotografisanju i vidim kao ilustraciju sliku Tridoa na sastanku sa Trampom. Kamera je na zanimljiv način ovekovečila ovaj trenutak.

Sad dolazim na onaj deo koji se tiče Junga. Taman sam pročitao ovaj tekst o Tridou, a moja rođena sestra koja živi u Kanadi mi je poslala sliku, koju je nazvala paparaco slika. To je fotografija koju prilažem uz tekst, gde se u pozadini vidi neki muškarac sa dvoje male dece. Nazvala me je posle izvesnog vremena i objasnila da je sa mužem i ćerkom bila na skijanju blizu Otave. Išla je nekom stazom kroz šumicu i tom prilikom obišla čoveka koji je takođe bio na skijama, usput vukući sanke jednom rukom i drugom držeći ili više noseći svog malog sina. Dobacila mu je spontano da je mališan sladak, a on je odgovorio da je malom sigurno sve potaman, a da se on oseća kao mazga koja vuče sanke i nosi dete.

Prošla je pored njega i spustila se stazicom do restorana u podnožju. Ubrzo je stigao sav zadihan i uzbuđen njen suprug koji ju je odmah pitao, da li je videla ko je na stazi i sa kim je pričala? Nije imala pojma a on se zgranuo da nije prepoznala da je to Džastin Trido! Dok je razmišljala da li je to bio stvarno on, Trido je sa svoje troje dece i suprugom ušao u restoran i seo za jedan sto. Čudili su se da nema obezbeđenja ili su to bili naizgled nezainteresovani ostali gosti lokala. Dok su čekali da im stigne jelo, bilo im je neprijatno da čoveka uznemiravaju dok ruča sa familijom ali su ipak napravili ovu paparaco fotografiju. Kao što je Velja napisao da je fotka sa Trampom specifična, meni i ova otkriva više od reči.

Ne zanima me uopšte politika u ovom kontekstu. Zanima me samo utisak koji je pored ove lične priče moje sestre ostavila slika, a to je slika jednog mladog tate koji kao i sav normalan svet raskopčava jakne svojoj deci i sprema ih za ručak. Ako su medijski natpisi o njemu posledica marketinga ovo je situacija gde nije bio ni svestan da ga neko slika.

P.S. Kada su moja sestra i njena porodica izlazili iz restorana ipak ih je diskretno zaustavio jedan mladić i pitao da li je slika uspela? Zbunili su se, a on je rekao da nije problem ako su slikali ali da ga zanima odakle su? U tom trenutku se Trido okrenuo, primetivši šta se dešava i doviknuo verovatno obezbeđenju: ’’Ma daj, ne gnjavi te ljude’’, i mahnuo im kao sav normalan svet.

Igor Miklja

Izvor: All for man