Lole iz komšilukaO životu

Kad osjetite da vam je teško, kad osjetite “slona na grudima”, rješenje je vrlo jednostavno

Duboko udišem vazduh kroz nos. Pučina. Galebovi. Maestral. Mogla bih da se zakunem da osećam miris soli. Dok izdišem, otvaram oči i „vraćam se kući“. Smejem se a malopre sam bila na granici suza. Četvorogodišnja patuljčica me ponosno, malčice zbunjeno…

Redakcija

Duboko udišem vazduh kroz nos. Pučina. Galebovi. Maestral.

Mogla bih da se zakunem da osećam miris soli. Dok izdišem, otvaram oči i „vraćam se kući“. Smejem se a malopre sam bila na granici suza. Četvorogodišnja patuljčica me ponosno, malčice zbunjeno gleda. Trenutak pre toga mi je, razdragano uručila poklon- komadić žvake: „Mama, malo sam ja sažvakala- sad malo i ti da požvaćeš“. Sala je bila zauzeta pa su imali probu u učionici. To je bio prvi put da se našla u takvoj sredini… a kako joj žvake nikada nismo kupovali niti dozvoljavali- poslužila se (dostupnom) žvakom koja je bila zalepljena za neku od klupa. Klima glavom da je moja teorija ispravna. Jenjava smeh. Ponovo udišem vazduh. I još jednom. Prošlo je. „Zaistinski“ je prošao stres.

Ovu čaroliju dubokog disanja u smanjenju stresa mi je pre par godina otkrila sestra i do sada mi je pomogla u bezbroj situacija. Uvek upali!

Naravno, to nije novost jer se tehnika dubokog disanja danas široko koristi u smanjivanju napetosti i lošeg raspoloženja (precizna uputstva ćete pronaći na internetu). U čemu je tajna?

Tokom dubokog udaha se oslobađa azot monoksid koji ima umirujuće dejstvo i opušta (širi) krvne sudove. Na taj način se suprotstavlja efektu stresa koji skuplja krvne sudove i povećava pritisak u njima. Samo opuštanje krvnih sudova i pad pritiska deluju umirujuće- neutrališu stres.

U poslednjem izdanju časopisa Science objavljena je studija koja je dala još jedno naučno objašnjenje za ovaj fenomen. Naime, izgleda da su grupe nervnih ćelija koje regulišu disanje u direktnoj vezi sa moždanim centrima odgovornim za budnost, pažnju i stres, pa se tako ubrzano disanje povezuje sa uzbuđenjem a sporim, dubokim udahom šaljemo signal organizmu da se smiri jer je „sve u redu“. Sa druge strane, povećan dotok kiseonika do ćelija i tkiva i pospešuje funkcionisanje celog organizma: poboljšava se funkcija pluća, nerava i mišića, jača imunitet, pospešuje varenje hrane…

Novija istraživanja ukazuju na to da bi tehnike disanja mogle da se koriste i kao prva terapija kod obolelih od anksioznosti, depresije i nekih emocionalnih poremećaja. Takođe se pokazalo da duboko disanje pomaže da se „razbistri um“, reše dileme i lakše donesu odluke. Kod zdravih studenata, redovne metode dubokog disanja efikasno su poboljšavale raspoloženje, smanjivale nivo kortizola u organizmu i srčanu frekvenciju- što su objektivne mere manje izloženosti stresu.

Prema tome, kada je teško- duboko udahnite! (svaka sličnost sa političkim sloganima popuno je slučajna, predlog slobodno konzumirajte i tokom prelepe predizborne tišine). Lep vikend Vam želim!

Dr Jelena Suzić

Pročitaj još

Od iste osobe