Ljudi s olovkama

Svetlana Stanković Avakumović: Pesnik mora umreti

tekst: Ljudi s olovkama
Broj pregleda: 137

Zašto ne mogu pesmetinu da napišem

da budem među odabranima

među zvezdama …

Koliko košta karta za besmrtnost

obescenjena, zarozana, makar i izgužvana?

Recite koliko košta,

koliko morala je potrebno,

koliko kilograma savesti?

Koliko duše i otkucaja

otkucaja

otkucaja …

Zašto mene nema među njima

među svim tim pesnicima?

Zaboravljenim

a hvaljenim.

Nedostižnim

ali ipak,

tako mrtvim.

Pesnik prvo umreti mora,

jer tek kad te mrtvim proglase,

bićeš svetska senzacija.

Ovenčaće te zakasnelom,

ali večnom slavom.

Iščitavaće tvoje pesme

toliko, da ispljuvane će biti

prevlačene preko jezika raznih.

I svi kritičari ovog sveta,

neće pronalaziti dovoljno reči,

dovoljno,

da dočaraju ko si bio

ko su bile tvoje pesme,

jednom kad ih otkriju

u mračnom uglu,

neke knjižare na kraju sveta.

Neće pronalaziti

dovoljno reči,

ispunjeni lažnim kajanjem,

sasvim nemi,

tobož saosećajući.

Sve ćeš ih poraziti

postaćeš odabran

i konačno besmrtan.

A do besmrtnosti se samo smrću dolazi,

zato pesniče,

moraš umreti!

Zatvori reklamu