KulturaRadoznala Lola

Duško Trifunović: Samo su gresi moji, sve je drugo tuđe

Jedan od najvećih knježvnika bivše Jugoslavije Duško Trifunović, ostavio je iza sebe 20 zbirki poezije, četiri romana i nekoliko drama. Sa pisanjem je počeo prilično kasno, u 22. godini. Sam je rekao da je prvu zbirku pjesama napisao na vratima vagona, jer je…

Ivana Simikić

Jedan od najvećih knježvnika bivše Jugoslavije Duško Trifunović, ostavio je iza sebe 20 zbirki poezije, četiri romana i nekoliko drama.

Sa pisanjem je počeo prilično kasno, u 22. godini. Sam je rekao da je prvu zbirku pjesama napisao na vratima vagona, jer je radio kao bravar i pravio vrata za vagone. Godine 1958., sa 25 godina starosti, izdaje prvu knjigu u Sarajevu. Radi se o zbirci “Zlatni kuršum” koja je dobila Brankovu nagradu.

Radio je i na televiziji, gdje je bio autor emisije “Šta djeca znaju o zavičaju”. Sarađivao je sa legendarnim Bijelim dugmetom i pomagao im oko tekstova pjesama, pa je napisao “Ima neka tajna veza” i “Šta bi dao da si na mom mjestu”. Kasnije je pisao za Nedu Ukraden, Zdravka Čolića, Arsena Dedića, Gabi Novak… Više od 230 njegovih pjesama je komponovano.

Na početku rata u BiH se seli u Novi Sad, gdje umire 2006. godine. Sahranjen je u Sremskim Karlovcima.

Grešio sam mnogo

Grešio sam mnogo, i sad mi je žao
i što nisam više, i što nisam luđe
jer, samo će gresi, kada budem pao
biti samo moji – sve je drugo tuđe.

Grešio sam mnogo, učio da stradam
leteo sam iznad vaše mere stroge
grešio sam, jesam, i još ću, bar se nadam
svojim divnim grehom da usrećim mnoge.

Grešio sam, priznajem, nisam bio cveće
grešio i za vas, koji niste smeli,
pa sad deo moga greha niko neće
a ne bih ga dao – ni kad biste hteli.

Duško Trifunović

Pročitaj još

Od iste osobe