KulturaRadoznala Lola

Konstantin Simonov: Sigurno ću doći, samo me čekaj dugo

tekst: Lola Magazin

Šest Staljinovih nagrada za književnost, Lenjinova nagrada, orden Bijelog lava, heroj SSSR-a… Priznanja koje je dobio Konstantin Simonov teško je nabrojati, a ona su ga smjestila među najznačajnije sovjetske pisce.

Rođen je u plemićkoj porodici u Petrogradu 1915. godine, a tokom rata stigao je do čina pukovnika. Paralelno sa ratnim aktivnostima je pisao romane i poeme, a poema “Čekaj me” jedna je od najpoznatjih ruskih djela.

Želio je napraviti arhiv sjećanja vojnika iz Drugog svjetskog rada, ali se tome vojska žestoko protivila. Umro je 1979. godine, a nakon njegove smrti su objavljeni njegovi memoari.

 

Čekaj me

Čekaj me, i ja ću sigurno doći
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge niko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada pisma prestanu
stizati izdaleka,
čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj. I nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći,
sve smrti me ubiti neće.
Nek rekne ko me čekao nije:
Taj je imao sreće!
Ko čekati ne zna, taj neće shvatiti
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znaćemo kako
preživeh vatru kletu, —
naprosto, ti si čekati znala
kao niko na svetu.

Zatvori reklamu