PorodicaPraktična Lola

Nemojte raditi ovih 7 stvari kada dete postane tinejdžer

Ne sudite mi ako vidite moje dete kako sedi u ćošku za vreme fizičkog jer nema opremu. Ne sudite mi ako nije predao domaći zadatak koji je ostao na radnom stolu. Ne sudite mi ako dobiju neopravdani jer su se…

Redakcija

Ne sudite mi ako vidite moje dete kako sedi u ćošku za vreme fizičkog jer nema opremu. Ne sudite mi ako nije predao domaći zadatak koji je ostao na radnom stolu. Ne sudite mi ako dobiju neopravdani jer su se uspavali.

Ono što nekima možda izgleda kao neodgovorno roditeljstvo je nešto što ja zovem roditeljstvo sa svrhom, sa ciljem da kod dece izradim ključne životne veštine.

Prestala sam da im pravim sendviče i pakujem ručak, odavno. Ne donosim im zaboravljene ručkove, domaće zadatke, opremu za fizičko… Kako bih, na kraju, odgajila nezavisne, sposobne ljude ako ja radim sve za njih.

Zato, od sledeće školske godine, za svog tinejdžera prestanite da radite ovih 7 stvari.

1. Da ih budite za školu

Ako još uvek za svog mezimca izigravate budilnik, iako je odavno premašio jednocifren broj godina, vreme je da prestanete. Moja deca su to za ustajanje na vreme sama bila odgovorna već od petog razreda. Uspavaće se ponekad, sigurno, ali kad budu morali da bez doručka izjure, sledeći put će bolje razmisliti da li im se isplati da odremaju „samo još pet minuta”.

Jedna moja poznanica rekla mi je da su njeni tinejdžeri toliko slatki kada se ujutru protežu i neće da ustanu i da uživa u tome da ih svakog jutra ona budi. Moji sinovi su meni neodoljivi, ma najdivniji. Ali to ne znači da ne moram od njih da napravim samostalne, sposobne mlade ljude.

2. Spremate im doručak i pakujete ručak

Moj jutarnji alarm je zveckanje tanjira koje moja deca sklanjaju za sobom nakon doručka. Moj posao je da obezbedim da oni kad ustanu imaju šta da doručkuju, ali svakako nije moj posao da im postavljam i sklanjam za njima.

Isto važi i za pakovanje ručka. Moj posao je da obezbedim da je u kući uvek dovoljno namirnica i skuvan ručak, a pakovanje je njihov zadatak.

3. Nosite im zaboravljene stvari u školu

Roditelji, nemojte propustiti priliku da na manje bitnim stvarima u životu vaša deca osete šta znači snositi odgovornost za svoje postupke. Zaboravio si opremu za fizičko? Nađi način da se opravdaš ili dobij neopravdani pa sledeći put malo više misli o svojim obavezama.

Kod nas se zna – nema slanja poruka mami i tati da nešto zaboravljeno dobace do škole. Pošalju oni ponekad, ali veoma retko to zaista i uradimo (eventualno ako su u pitanju ključevi od kuće ili bilo šta što je vezano za njihovu bezbednost). U suprotnom – šteta.

4. Preuzimate odgovornost za njihove zaboravljene obaveze.

„Jao! Pa ja za sutra imam da završim rad iz likovnog! Treba mi glina!”. Već je osam sati, knjižare ne rade, pa sedate u auto i obilazite grad u pokušaju da nađete sve što je potrebno i, razume se, pomognete svom mezimcu da završi projekat. Ja – ne! Osnovnih stvari uvek mora biti u kući i o tome brinem (plastelin, bojice, papiri…). Ali ako je moj tinejdžer zaboravio na svoje obaveze, svakako neću od toga praviti hitan slučaj u poslednji čas. Žao mi je, sutra ćeš nastavniku morati da objasniš šta se desilo.

5. Perete sav njihov veš

„Šta? Nisi mi oprala zelenu majicu?” Ovo mi je uvek zgodna prilika da ih podsetim da moja svrha nije da njima služim. I da nisam ja jedina u kući koja ume da uključi mašinu za veš. Decu treba na to podsetiti s vremena na vreme. Onog momenta kad zaborave da ja nisam njihova sluškinja, dobiju pune ruke veša za pranje.

Veš najčešće perem ja i svako dobije svoju gomilu koju potom slaže i sortira. Ali to ne znači da nisu sposobni da na sebe preuzmu ceo proces.

6. Zivkate njihove nastavnike ili im pišete na Fejsbuku, Vajberu…

Ako naše dete ima problem sa nastavnikom ili trenerom, to je njegova odgovornost. Nema šanse da ćemo mi, kao roditelji, uskakti na svaku nesuglasicu i rešavati problem. Na taj način rušimo autoritet nastavnika.

Naučite dete da ako mu je nešto zaista važno, onda treba da nauči da se za to izbori sam ili da, ako ne može, dođe i zatraži pomoć. Naravno, ovde mislim na svakodnevne situacije i konflikte do kojih dolazi u normalnim odnosima nastavnik – učenik. Nećete sigurno ignorisati bilo kakve neprimerene odnose ili situacije.

7. Mešate im se u školovanje

Spustite olovku, dragi roditelji. Nikakvo zajedničko pisanje zadataka, propitivanje, pomaganje ne dolazi u obzir kada je reč o tinejdžerima. Svakako da ćete uvek biti zainteresovani za njihove zadatke, napredovanje u školi, ocene, ali da se mešate do te mere da na kraju lekciju naučite bolje nego dete, ne dolazi u obzir!

Šta je vaš cilj?

Želite li da odgajite sposobnog, preduzimljivog mladog čoveka?

Ako je tako, onda je vreme da se povučete iz svakog posla, svake obaveze koju vaše dete može da obavi samo. Znam ja da su oni vaša deca i da je lep osećaj udovoljiti im s vremena na vreme, ali granice moraju da postoje.

Više od svega želim da budem sigurna da, kad moja deca dođu u situaciju da u potpunosti sami moraju da rešavaju neki problem, da ću moći mirno da se povučem i to im dozvolim.

Zato vas molim – ne sudite mi kad vidite moje dete kako trči za autobusom koji odlazi, kako jedini nema opremu za fizičko pa sedi sa strane.

Sve je to sa ciljem i svrhom.

Zelenaucionica.com

Pročitaj još

Od iste osobe