Ljudski odnosiPraktična Lola

On plaća seks, a ona to odobrava

tekst: Dragana

Ovo je priča o muškarcu koji posećuje kurve. Redovno. Već nekoliko godina.

Oženjen je, ima 34 godine, živi u Španiji, zaposlen. I moj je prijatelj. Pitala sam ga želi li mi bliže objasniti celu tu priču. Pristao je.

Nisam mu rekla zašto o tome želim da pišem i šta time želim da postignem. A imala sam neku potrebu da se čuje i drugačija priča od onih koje imamo prilike da čitamo (jer nije da baš poznajemo puno ljudi koji plaćaju seks, bar ne na ovaj direktan način).

Kad mi je pominjao da plaća za seks, nikad, ali baš nikad u njegovom tonu nisam imala utisak da na tu situaciju gleda kao na nešto ponižavajuće za njih koje mu prodaju seks. Takođe, nisam osetila da sebe stavlja u povlašteni položaj niti da posebno uživa u činjenici da, eto, plaća seks. Sviđalo mi se i to što je odnos s njima bio puno širi od onoga što meni prvo padne napamet kada čujem reč ‘kurva’.

Ovo je njegova priča.

Kako ti je palo napamet da kreneš kod njih, zašto uopšte ideš?

Radoznalost me naterala. Hteo sam da probam tu opciju kao alternativu standardnim odnosima. Ja kao racionalni majmun sam izračunao da mi ta opcija više pogoduje i isplativija mi je, jer idem na sigurno. Veća mi je ušpara vremena, živaca, ponosa, pa čak i novaca. U ovom slučaju mi je, ako ne dobro druženje, onda bar seks osiguran. U standardnim – moguće je da ostanem i bez jednog i bez drugog. Želeo sam da idem na sigurno, a bez izlazaka, traženja, muvanja i sl.

Koliko često ih posećuješ?

Prosečno jednom nedeljno.

Kakav odnos imaš s njima?

S njima? Ne, s njom. Već dugo vremena posećujem samo jednu. Važniji mi je kvalitet odnosa i upoznavanje osobe nego količina. Kad nađem jednu sa kojom uz seks mogu i da se družim, dalje ne tražim. Eto, sa jednom uličnom kurvom sam znao otići na klopu, na ples, odnesem joj čokoladu… Znali smo provoditi vreme onda kada je njoj to bilo važno (rođendan, Uskrs…). Ali za seks uvek, ali baš uvek plaćam novcem.

Zna li tvoja žena da plaćaš za seks?

Zna, čak se i ponudi da mi ona plati kad je smaram da mi da pičke, a njoj se ne da. U narodu je dobro poznato ono da u braku nema fizičkog, samo psihičkog jebanja.

Kako gledaš na njihovo zanimanje?

Zapravo, volim ih videti na ulici. Daju dinamiku jednom gradu, življa je ulica kad su one tamo. Jako dobro komuniciraju s prolaznicima, vladaju humorom i narodnim izrekama, uživam u tome da mi dobacuju kad prolazim, jednostavno – znaju. Jake su. I uopšte ne moram da koristim njihove usluge, svakako volim da su tu.

A šta da ti je ćerka kurva? Šta bi onda?

Ćerku nemam i neću imati, sterilizirao sam se, ali dok me ovo pitaš, u glavi imam jednu osobu koja mi je draga i bitna, pa mogu donekle da se uživim. Imao bih problem s tim da mi se ćerka bavi kurvanjem samo ako bi ona imala s tim problem i ako bi mene povukla u to. Jer puno njih ima problem s tim, puno njih ide u crkvu, vernice su i mrze se zbog toga što rade, ali i dalje su u tome. Dakle, ako bih procenio da je slabija psihički, savetovao bih joj da to ne radi. Jer uvek je lakše raditi posao koji je društveno priznat, nego raditi nešto što društvo osuđuje. Društvo može biti ogroman teret i može da nas uništi, nas, samopouzdanje. Nismo baš učeni da stvari promatramo vlastitim očima, uvek to nekako ide kroz većinske oči, oči društva. Ono što bih joj savetovao je da radi za sebe, da bira ona mušterije, da ona ima s njima direktan kontakt, bez posrednika.

Diže li ego plaćanje seksa?

Hm… To može da se tumači na dva načina. Siguran sam da mnogima ego cveta kad idu kod kurvi, one ih hvale, a ovi da imaju krila, poleteli bi. Ali, s druge strane, mnogim muškarcima se dešava da im se na odlazak kod kurve gleda kao na nekakav minus, pa ih u društvu zajebavaju kako su nesposobni jebat normalno, pa moraju da plate. Meni odlazak kod kurve ne diže ego i nikad nisam išao da mi dižu ego. Išao sam zbog relacije, odnosa sa tom nekom ženom.

A šta tražiš? Šta plaćaš?

Zavisi od trenutka, raspoloženja i sl. U svakom slučaju je ona ta od koje zavisi dokle se ide. Pušenje mi je uvek obavezno. Često se šalimo, smijemo, nekad ja nju ližem po telu, iako sam svestan toga  da joj to ništa ne znači. Radim to zbog sebe. Sebični razlozi. Znam da ako sam platio 30 eura, nisam njen vlasnik i od nje zavisi sve dalje šta će se dešavati, a moje je da prepoznam koliko mogu da idem. Jer nije svaki put isto raspoložena. Meni je bitan odnos, bitno mi je da ima i priče i akcije. Jer ako je stavi-vadi-plati, ja se tu ne vraćam i to me ne zanima. Kad nađem tu koja mi odgovara, onda idem samo kod nje i ne tražim dalje, pa dokle potraje.

Kakve su?

Da naglasim samo – ja idem isključivo kod uličnih kurvi i kod onih po stanovima. To mi je bitno, jer želim da iznos koji platim ide njima u celosti, a ne da rade, a ode im mali postotak. Ima ih svakakvih. I, ne, nisu sve nesretne kako se misli. Pritom, ovde ne pričam o onoj prostituciji koja je prisilna u smislu  da se radi za nekoga, u kojoj ne može da se kaže ne i da se prekine. Pričam o osobama (jer tu ima i muškaraca i žena i trans osoba) koje rade za sebe, koje same biraju mušterije i koje u bilo kojem trenutku mogu da prekinu to. Nekima sam ponudio da ih upoznam sa svojim društvom, da nauče jezik, da podnesu zahtev za socijalnu pomoć na koju imaju pravo, ali sve su to odbile, jer su svesne da socijalna pomoć ne iznosi toliko koliko one zarade za par dana posla. Sećam se jedne koja je skupljala lovu da kupi – ni manje ni više nego – hotel. A hotel od socijale ne možeš da kupiš. Ima dosta feministkinja koje smatraju kako kurvanjem, ustvari, iskorištavaju muškarce, jer im isisaju lovu. To su njihove reči, ne moje. Sve je stvar perspektive i ugla gledanja. I sve su u pravu.

Kad smo kod love, zašto to toliko košta, a neki ‘normalan’ posao je takav da ne možeš toliko da zaradiš?

Sve je to zakon tržišta. Nepisani zakon tržišta. Cenu određuje sama kurva, a prema tim nepisanim zakonima tržišta. Sve se vrti oko love. Država tu nije umešana. I dobro je da nije. Jedna moja poznanica se počela baviti prostitucijom, do tada je radila u muzeju i kaže da jedino za čim žali je što nije ranije počela, jer od plate iz muzeja je mogla pokriti najuže troškove života, a sada puno, puno više love zaradi za svega par dana posla, a ostatak vremena se može posvetiti drugim interesima i baviti se kreativnim radom. Svakako da taj posao nije lak, nije nijedan, ali je dinamičan, ima autonomnost u donošenju odluka, sama je svoj gazda i sama diktira tempo kojim će ići sve to.

Ti kao konzument smatraš da treba legalizirati prostituciju ili je dekriminalizirati? Ili možda kažnjavati klijenta? Nju? Kako gledaš na uređenje cele te priče?

Protivim se legalizaciji, jer u tom slučaju moraju da plaćaju porez i onda lova odlazi državi. Ja sam za dekriminalizaciju, a ako žele da plaćaju neki porez, neka plaćaju, ali da ne bude obavezno. Država mislim da ne treba da se meša, jer onda država pokupi svu lovu koja, ustvari, pripada njima.

I za kraj… Šta ti misliš – kome one smetaju?

Kurve su u svim društvima, i danas i u prošlosti, bile na margini. Čak i u društvima u kojima je prostitucija legalizirana, gde je država umešala svoje prste i ubire porez i ima ogromne koristi od njih, one su na samoj ivici. Mislim da je to tako zato što su pretnja osnovnoj jedinici društva, a to je porodica.

Zatvori reklamu