Lole iz komšilukaNaslovna vijestO ljudima

U stvari, pravda za “U stvari ljubav”

Više od decenije, svake godine u ovo predbožićno/prednovogodišnje vreme, pogasim svetla, uključim novogodišnje lampice i jelku, zavučem se pod ćebe i gledam „Love Actually“ iz 2003.

Piše: Jovana Gligorijević

Kod nas preveden kao “U stvari ljubav” Ričarda Kertisa teško da je ikome promakao za ovih 14 godina otkako je snimljen. Čak i moj drug operisan od romantičnih komedija zna da je to “onaj film gde glume svi glumci i na kraju im sve bude dobro u životu”.

Međutim, ima jedan drugi fenomen koji je možda promakao ovdašnjoj publici. Od 2013, dakle, deceniju nakon što se film pojavio, američki i britanski portali tradicionalno objavljuju tekstove sa naslovima “9 razloga zašto je Love Actually loš film”, “23 razloga zašto je Love Actually loš film”, “1347487683468037 razloga zašto je Love Actually loš film”, “Pogrešno ste gledali Love Actually”, “Grešite što volite Love Actually”… U principu, iskreni ljubitelji filma na ovo lako mogu da odgovore jednim: “More bre da me se maneš…”

Foto: hearstapps.com

Volim Love Actually i zabole me što se nekom drugom ne sviđa. Majko mila, majčice, šta ja sve ne volim, pa ne zvocam okolo narodu da ne treba to da konzumira: ne volim “Kosu”, ne volim Majkla Fazbendera, ne volim pasulj i, nemojte me kamenovati, spustite oružje, ne volim Dostojevskog. Pa ništa. Ne pišem click bait tekstove o tome kako je Fazbender ružan ko lopov, a pasulj smrdi na čarape pubertetlije koji je 6 sati igrao basket u patikama sa najlonskim uloškom.

Nego… Sumirala sam sve zamerke koje svi ti Buzzfeedovi, Atlantici, Jezebel, Metro.uk, pa čak i Cosmopolitan imaju protiv “Love Actually” i zaključila da su im premise pogrešne.

Kažu, svi odreda, da su svi ženski likovi pasivni, da su tek prosti predmet želje muškaraca koji nose radnju filma. Brojala sam! Majke mi, pustila sam film i brojala od pet prvih poljubaca u tom filmu, svih pet iniciraju žene dok se muškarci nećkaju i predomišljaju. Svih pet, računajući i onaj jedan iz sažaljenja, kad Kira Najtli poljubi najboljeg prijatelja svog muža, koji je u nju nesrećno zaljubljen. To nas vodi do druge standardne zamerke: ima ona scena kad Kira Najtli pregleda snimak svog venčanja, snimak koji je napravio baš taj prijatelj njenog muža, vidi da je sve vreme snimao samo nju i shvata da je zaljubljen. Ovi hejteri filma proglasiše ga za manijaka i progonitelja. Hajde da stavimo malo stvari u perspektivu: film je iz 2003. godine, iz vremena kad društvene mreže još nisu bile masovna pojava. Da jesu, ovaj mučenik bi neprestano blejao u njen Fesbuk, što svi radite kad se na nekoga beznadežno ložite i nemoj da lažete da ne radite.

Foto:Time.com

Dalje, kao što znate, Hju Grant igra premijera Velike Britanije koji se zaljubljuje u Natali, devojku zaduženu da mu donosi čaj i kafu u Dauning Stritu. Natali u celom filmu nazivaju buckastom i debelom iako glumica koja je igra nipošto nije debela, pa hejterke i hejteri i ovo stavljaju na dušu filmu. Ovde moram da napravim digresiju: još jedna standardna zamerka glasi da je film nerealističan i da se u stvarnom životu ljudi ne zaljubljuju onako kako je u filmu prikazano. Prvo, otkud bre ti znaš kako se ljudi zaljubljuju? Evo ja znam čoveka koji se zaljubio tako što je slučajno video fotku devojke na MySpace. I evo, žive već 10 godina u supersrećnom braku sa dvoje dece. Drugo, romantične komedije i inače nisu realističan prikaz ljubavi i zaljubljivanja i, izvinite, upravo zato ih i volimo. Dakle, koga briga što film nije realističan, idi gledaj Star Wars pa kukaj što je nerealističan, pa ispadni kompletna budala. Ali, ali, ali… Ovo sa “debelom” Natali je potpuno realistično: osim ako zaista nije sama kost i koža, svaka, ali svaka žena, bez obzira na to da li ima 55, 75 ili 105 kilograma, doživljava da je nazivaju debelom. Stalno, svuda i uvek. Slučaj rešen, glup vam je argument.

Foto: vanityfair.com

Alan Rikman vara Emu Tompson, sa sekretaricom Miom, a njen lik je napisan tako grozno da podgreva mržnju prema ženama. O, bože, Deda Mraze, irvasi, elfovi i svi sveti… Vratimo se na realnost: stvarno nikad niste videli ni muškarca ni ženu koji posle nekoliko decenija braka malo “trznu” na nekog drugog? Pa ih ponesu malo te emocije, ali prođu i brak im se vrati u normalu. Dešava se. Što se tiče beskrupulozne namiguše Mie, sigurno imate poznanicu ili drugaricu koja je zgodna i nesigurna, pa večito igra samo na kartu fizičkog izgleda i flerta sa nedostupnim muškarcima, i zbog toga je stano nesrećna i sama. Ima u filmu jedna kratka scena od svega nekoliko sekundi, kada nakon božićne zabave, svi likovi dolaze kućama zajedno, pa gledamo ili toplinu porodičnog doma (Rikman i Tompson) ili eksploziju dugo potiskivane požude (Lora Lini i kolega u kog je zaljubljena). Samo Mia dolazi u praznu kuću, skida svoju super seksi haljinu i super seksi crveni veš, sama i tužna. Ako iz toga ne shvatate da je ona samo jedna usamljena žena koja, kao i svako drugo biće na svetu, želi da bude voljena, ali ima pogrešne mehanizme kojima to traži, ne mogu vam pomoći.

Foto: cine-file.com

Alan Rikman naređuje Lori Lini da pozove na piće kolegu u kog je zaljubljena, a to je neprikladno jer je Rikman šef i ne sme da primorava zaposlene na stvari koje se tiču njihove privatnosti. Ovde se već pitam da li smo gledali isti film. Da, Alan Rikman jeste šef Lore Lini. Ali, da me se manete korporativne kulture, jer nije nikakva retkost da se između šefova i zaposlenih razviju vrlo bliska prijateljstva, čak i kad su različitih polova, čak i kad postoji velika razlika u godinama. Pa moj glavni savetnik za emotivna pitanja je moj 18 godina stariji nadređeni. Ništa Rikman ne naređuje, niti nastupa kao šef, nego kao prijatelj koji želi da mu prijateljica bude srećna.

Na račun Love Actually izrečena je i napisana još gomila gluposti i, u krajnjoj liniji, nije smak sveta što se ovaj film ne sviđa baš svima niti što ljudi pišu hejterske tekstove. Smak sveta je što se nekom ne sviđa film u kom igra Bil Nai.

Naslovna fotografija: essentialhome.eu

Pročitaj još

Od iste osobe

 

Najnovije