Radoznala Lola

Putujemo u Šri Lanku: Polja čaja gdje listiće smiju brati samo Tamilke

Ela je omiljeno mesto planinara, avanturista, kao i svih onih koji žele da vide obližnje plantaže i fabrike čaja, vodopade i panorame sa nekog od mnogobrojnih planinskih vrhova.

Redakcija

Izvor: tripblogpost.com

Foto: Jelena Ranković/Desiderata traveller

Nalazi se u Bedula distiktu, u provinciji Uva na 2000 metara nadmorske visine. U ovom delu ostrva uvek je hladnije u odnosu na plaže duž obala. Priče o cejlonskom čaju, čiji naziv i dalje podseća na nekadašnje ime ove države, blago mirišu na britanske buržoaske salone.

Šri Lanka je, naime, dugo godina bila engleska kolonija, i upravo u tom periodu su dvojica Škota promenila čajnu industriju na ostrvu i upisali je na svetsku mapu. Najveću zaradu od proizvodnje ova zemlja je ostvarila 2014. godine, kada je vrednost izvezenog čaja iznosila 1,63 milijarde dolara. Ipak, sve te priče sa previše nula zapravo započinju ovde, na poljima čaja. U listiću koji je ubrala jedna Tamilka.

Do polja čaja i vrhova brda sa kojih se pruža pogled na celu regiju može se stići peške, iznajmljenim motorom ili tuk tukom sa lokalnim vodičem. Da bi se stiglo do vrha, potrebno je proći nekoliko rampi i svaki put platiti taksu za ulazak. I konačno, eto pozicije na kojoj možete videti muškarca na radnom mestu!

Lepe Tamilke sa karakterističnim nakitom na nosu, zlatnim minđušama, narukvicama i tačkama na čelu nezamenjivi su deo svake šolje čaja koja se ispija širom sveta. Ne govorimo isti jezik, ali komuniciramo očima i osmehom. Tamilce su Englezi davih dana doveli sa juga Indije jer su bili vešti i iskusni u branju.

Do sedamdesetih godina plantaže su vodili Englezi, a 1971. godine postaju državna dobra. Danas su u privatnom vlasništvu bogatih porodica Šri Lanke. U svetu se godišnje proizvede tri miliona tona čaja. Šri Lanka je posle Kine, Indije i Kenije četvrti proizvođač na planeti.

Radno vreme beračica je od 8 do 17h. Pauza za ručak je jedan sat. Rade svakoga dana, osim nedeljom. Nemaju godišnji odmor, osim kada je neki bitniji tamilski praznik.

Mašina ne može da zameni spretne i tople ruke žene. Niko osim Tamilki ne može da radi na poljima čaja, čak i ako bi to želeo. A ta nezamenjivost se plaća manje od tri dolara na dan!

U blizini naselja uvek se nalazi i hindu hram jer su Tamili iz Indije doneli i svoju religiju. Ovaj, konkretno, se nalazi na samoj plantaži čaja.

Za 1 kg čaja potrebno je 5 kg listova kao i da se ubrano lišće odmah što svežije šalje dalje na preradu u fabriku. Džakove drže oko glave ili na ramenima. Posle nekoliko godina rada biljka na šakama ostavlja tamniju boju koja ne može da se opere, zbog čega većina nosi rukavice.

Zaposlene žene moraju da uberu 20 kg čaja na dan. Ukoliko ne ispune normu, dobijaju manje novca ili mogu da ostanu prekovremeno.

Liptonovo odmorište (Lipton’s seat) je najpoznatiji vrh na brdu Poonagala u Badula distriktu, blizu mesta Haputale. Odatle je Ser Lipton posmatrao svoje plantaže, razmišljao i pijuckao čaj sa prijateljima. Ova najhladnija zona na ostrvu bila je utočište od vrućine engleskim i škotskim pionirima čajne industrije.

Rečenica – Smej se, to nervira ljude – ovde uopšte ne važi. Jer ako se oni vama prvi ne osmehnu, sigurno će vam uzvratiti osmehom, širokim, prijateljskim i dobronamernim. A dok razgovaraju sa vama vrteće glavom levo desno, što je gest odobravanja, simpatično neizgovoreno da.

Pročitaj još

Od iste osobe

 

Najnovije