Praktična Lola

8 knjiga umesto karanfila za Osmi mart

Ili uz karanfil, što da ne.

Redakcija

Izvor: Katarina Kostić / prerazmisljavanje.org

Sve znamo za Dan žena i proslavljamo ga i čestitamo na svoj način, u skladu sa svojim uverenjima, poznavanjem istorije, i svešću o društvu u kojem živimo.

Neke još pamtimo “čestitku” onog glumca koji je stručno objasnio da su muškarci izmislili cepanje atoma a žene sarmu, i zato je Dan žena važan, neke birate da pamtite kako čita ruske bajke i dodaje loptu Moši, ali sve je to normalno i svakom svoje.

No, da ovaj tekst ne bi prešao granice knjigoložničkog, ostaviću se tuđih oblasti i navrnuti ga na preporuke knjiga koje možete pokloniti ženama u svom životu, ako već nešto poklanjate, za Osmi mart.

“Drugi pol”, Simon de Bovoar

Simon de Bovoar (1908—1986) bila je književnica, filozofkinja egzistencijalizma, teoretičarka, politička aktivistkinja i feministkinja.

Njena knjiga “Drugi pol”, objavljena 1949. godine, predstavlja jedno od najznačajnijih feminističkih delâ dvadesetog veka. Bavi se temeljnom analizom položaja žene i njene uslovljenosti ženskošću kroz istoriju, ženskom seksualnošću i homoseksualnošću.

Eva Bahovec kaže da tu “u prvom planu nije pitanje kakva žena treba da bude, već šta ženskost znači u realnosti, ljudskoj civilizaciji, patrijarhalnom društvu: deskripcija stanja, analiza procesa ‘nastajanja žene’”, a sama Simon de Bovoar tvrdila je da nije bila feministkinja dok je nisu počele čitati žene, tj. da feminizam ne postoji bez međusobnog povezivanja žena — mišljenjem, kritikom i čitanjem.

Žena se ne rađa, ženom se postaje, što diktira kultura, muškarac, u kojoj je On subjekt a Ona Drugo. Jer koncept žene ne određuje biologija, nego kultura.

Izdavač: BIGZ

“Sluškinjina priča”, Margaret Atvud

Margaret Atvud (1939) višestruko je nagrađivana književnica i književna kritičarka. Iako piše i poeziju, najpoznatija je kao autorka romanâ.

Distopijski roman „Sluškinjina priča” prvobitno je objavljen 1985. godine. Tridesetak godina kasnije, povampiren je zbog velike popularnosti televizijske serije snimljene po njemu, i ponovo uspeva da zaprepasti svilenije a od tvrđih čitalaca otrgne sumorni klimoglav.

Govori o totalitarnom režimu mizoginog ne-baš-sasvim-izmišljenog Gileada, u kojem su žene svedene na svoje genitalije, na rasplodnu marvu, u (prividnom) cilju repopulacije zemlje razorene ekološkom katastrofom.

“Slobodne možete da budete na više načina”, reče Tetka Lidija. „Slobodne ‘da’ i slobodne ‘od’. U vreme anarhije, imale ste slobodu ‘da’. Sada imate slobodu ‘od’. Ne potcenjujte je.”

P.S. “Dosta reči — nek zakmeči” nije citat iz romana, ali lako bi mogao biti.

Izdavač: Laguna

Pročitaj još

Od iste osobe