Lole iz komšilukaNaslovna vijest

Misterija babe u mesari

O ovome sam, ne tako davno, već pisala za Lolu.

Piše: Jovana Gligorijević

Foto: Unsplash.com

Sreća pa je tekst za web, jer da je izašao u štampanom obliku, sela bih i pojela ga, stranicu po stranicu. Obrstila bih ga ko koza, jer koza i jesam. Glupa koza.

Reč je o onim izmišljenim tvitovima i Fejsbuk statusima sa babom u mesari. Znate već kako ide: baba traži 200 grama mesa, kasapska vaga pokazuje 500 grama, kilo, tonu jebote, mesar pakuje i naplaćuje 200 grama, svi ćute i gledaju u pod. Naravno da su svi ti postovi izmišljeni, ali sam, glupača, htela da verujem kako ljudi izmišljaju ovo jer priželjkuju da u društvu ima više samilosti i solidarnosti.

E, pa znate šta… Malo su mi se baba u mesari i ostale varijacije na temu (baba na kasi, baba u apoteci, baba na ringišpilu… ok, ovo zadnje sam izmislila), popeli na glavu. Ljudi naprosto lažu jer vole da lažu. A i malo je cela ta stvar sa babom metastazirala u izmišljotine o ličnom dobročinstvu.

Ono pre mi je bilo okej, jer su akteri baba i dobri mesar, dok je autor posta samo slučajni svedok koji posmatra tuđe dobročinstvo. E sad kad su počeli da zaskaču babe po prodavnicama i da im nude pare, plaćaju račune, kupuju pomorandže, vode ih na pivo (opet lupam, besna sam) – povraća mi se.

Foto: Unsplash.com

Naravno, smisleno je upitati me da li sam zaista toliko dokona da me nerviraju postovi ljudi koje ne poznajem, koji mi nisu ni rod ni pomoz’ bog i kojima se ionako ceo internet smeje jer su pretenciozne narcisoidne lažovčine. Ali, ali, ali… Sudbina je namestila da zbog posla koji radim pratim razna društvena kretanja, među njima i stopu siromaštva, i to po raznim kategorijama, među njima, što je najbitnije za ovu priču: po regionima i uzrastu.

E pa vidite ovako, lepi moji… U Srbiji 8,5 odsto građana živi u apsolutnom siromaštvu. To znači da ne mogu da podmire najosnovnije životne potrebe: to su vam oni gladni, goli, bosi… Da se razumemo, 8,5 odsto je mnogo. Previše! Ali, nekako se čudno namestilo da svi ovi carevi što hrane babe po samoposlugama žive u Beogradu, dok je sirotinje najviše u Preševu – stopa siromaštva 63,6 odsto, Bojniku – 63,4, Bujanovcu i Lebanu – 54,6 odsto, a više od 50 odsto je u Babušnici, Bosilegradu, Vladičinom Hanu, Gadžinom Hanu, Doljevcu, Žitorađi, Medveđi, Trgovištu i Crnoj Travi.

Stopu siromaštva nešto manju – 50 odsto, imaju Krupanj, Vladimirci, Novi Pazar, Nova Crnja, Koceljeva i Merošina. Ovo su vam sve zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku. Dakle, stvarno mi nije jasno gde vi u krugu dvojke nalazite toliko gladnih baba, osim ako ne idete sa Vračara po leba i jogurt u Doljevac i Babušnicu. U samom Beogradu, stopa siromaštva je oko četiri odsto, prema tome – prestanite da lupate.

Drugo, šta ste se uhvatili svi za babe? Da li je moguće da nijedan deda ne čeka u redu za meso i salamu? U stvari, znam, ne ispadate baš tolike milosrdne face i živi sveci ako priča nije tužna do poslednjeg slova. Deda je ipak muško, ne uklapa vam se u narativ. Baba je žensko, pa je po svim vašim patrijarhalno-tradicionalnim obrascima kojih niste ni svesni, idealna fiktivna figura na kojoj ćete da demonstrirate svoja lažna dobročinstva.

Foto: Unsplash.com

Izmišljena baba u mesari je ionako uvek sitna i mršava. Moram i ovu zabludu da vam razbijem: siromašni su deblji od bogatih, jer unose više industrijski prerađene hrane i jeftinog hleba, a to goji. Bogati su vitki jer mrndžaju losos i avokado, koji su puni zdravih masti i složenih ugljenih hidrata, a i imaju kintu za ličnog trenera i estetskog hirurga.

No, osim siromaštva, ima još jedna statistička kategorija, a to je rizik od siromaštva. To vam pokazuje ne samo u kojim društvenim grupama ima najviše sirotinje, nego i ko bi najlakše mogao da završi u bedi. E tek tu vaše tužne pričice o jadnoj babi padaju u vodu. Evo još malo oh tako dosadnih brojeva iz Republičkog zavoda za statistiku.

Posmatrano prema starosti, osobe mlađe od 18 godina najviše su izložene riziku od siromaštva (29,6 odsto). Najnižu stopu rizika od siromaštva imaju osobe starije od 65 godina (20,7 odsto). Najvišu stopu rizika od siromaštva imaju osobe u domaćinstvima koje čine dve odrasle osobe s troje ili više izdržavane dece (35,2 odsto). U zavisnosti od radnog statusa, kod lica starih 18 i više godina najizloženija riziku od siromaštva su nezaposlena lica (47,1 odsto), dok je najniža stopa rizika od siromaštva kod zaposlenih kod poslodavca (8,6 odsto). Kod samozaposlenih ova stopa iznosi 38,4 odsto, a stopa rizika od siromaštva kod penzionera je 13 odsto.

Foto: Unsplash.com

Dakle, u ovoj zemlji, najveća opasnost od gladi i bede preti deci i mladima, a najmanja – starima. Ima smisla: jedini siguran prihod u ovoj zemlji je penzija. Ona stiže dva puta mesečno, pa taman da se svet ruši. Pošto smo među najstarijim nacijama u Evropi, političari znaju iz koje starosne grupe im dolazi najviše glasača i neće da se zajebavaju sa babama i dedama. Ne samo ovi koji su sad na vlasti, nego svaka vlast od 2000. na ovamo. Sve ostalo: plata, honorar, nadnica, možda stigne, a možda i ne, zavisi od tuđe milosti.

Naravno, sve ovo ne znači da sad treba da počnete da izmišljate postove o gladnoj deci u mesari (radili biste vi i to, nego niste baš toliko odurni da idete najniže i cepate najslabije i najmlađe), nego da razmislite o tome koliko vas je lako uhvatiti u laži jer, čak i u ovoj, ovakvoj Srbiji, činjenice još uvek postoje. I valjda su još uvek nekome svetinja.

Pročitaj još

Od iste osobe