Naslovna vijestPraktična Lola

Nemoj biti zlopamtilo, jer šteti tenu

Nisam zlopamtilo. Nikad nisam to ni bila. Kad sam bila mlađa, događalo se da se kao naljutim nešto na ekipu s kojom sam se igrala, pa kao odem i napustim ih. I onda sutra sve isto. Nije mi se dešavalo da pamtim, pa vratim. Nikad.

Piše: Dragana

Foto: Pixabay.com

Često sam svedočila potrebi da se vrati nekom nešto i to, kako kažu, istom merom. Da se, citiram, utera nekom – jer je učinio nešto. Ni do današnjeg dana nisam skroz do kraja uspela da razumem tu potrebu.

Koje je i u čemu tačno leži ljudsko zadovoljstvo da uzvraća sranja drugom ljudskom biću?

Šta tačno menjaš u situaciji u kojoj, eto, vraćaš nekom nešto?

Hraniš li možda na taj način ego? Ili misliš da ćeš osobu da ‘naučiš reda’ time što joj ‘vratiš istom merom’?

Kako se meri to vraćanje? Imamo li nekakav plan i program vraćanja?

Šta ide za šta?

Foto: pixabay.com

Jednom sam bila u situaciji da pomognem osobi koja je ni manje ni više nego – navijač. Verovatno isti onaj navijač koji bi mene, da je u grupi, lomio dok sam na prajdu. Ali šta da radim… Ja sam mu pomogla.

Pokušavala sam da se ljutim na nekoga zbog nečega. Meni to nekako ne ide od ruke baš. Prođe me ta ljutnja, koja je ionako kratko trajala.

Pokušavala sam i da se nateram da glumim ljutnju, ali ni to mi stvarno ne ide.

Mislim da ispadam smešna i neuverljiva.

Kao da sam vakcinisana protiv toga.

Ne znam ni kada ni kako sam to naučila. Ni od koga. Ni zašto.

Foto: pixabay.com

Sve to, naravno, ne znači da treba da puštam stvari da se odvijaju bez inicijative i da dozvoljavam nekome da me gazi. Odradi se šta se mora odraditi i ide se dalje. Lagano. Bez tereta. Život teče dalje, nastavlja se bez obzira na to zameram li ja nekom nešto ili ne zameram nikom ništa. Život ne pita, ne zanima ga. On tera svoje. I treba.

Koliko samo primera imam oko sebe, primera koji nisu u dobrim odnosima zbog stvari iz mladosti, iz prošlosti. Ljudi, kako vam se da nositi taj trn u sebi? Pa zar vas ne bode, zar vam ne smeta? Zar vas ne ometa u svakodnevnim radnjama? Da li je moguće da vas ne žulja taj trn?

Ja to vidim kao teret. A teret je nešto teško, naravno. Šta će mi težina takva?

Zašto da vučem težinu koja onda mene vuče?!

Foto: pixabay.com

Neću da me steže.

Neću da me gasi.

Neću da mi stvara pritisak.

Neću da me sputava, blokira i koči.

Foto: pixabay.com

Hoću da praštam.

Hoću da živim lagano.

Hoću, zapravo, da živim.

Bez muke, trna i gorčine.

Foto: pixabay.com

Jer – ništa ne menjam.

Jer – tog nekog boli dupe za moju muku i težinu koju osećam zbog njega.

Jer – ne da mi se to.

Jer – usmeravam vreme i energiju na druge, meni pametnije i korisnije stvari.

Foto: pixabay.com

Probaj i ti.

Prilično je jednostavno.

Besplatno je.

Donosi puno koristi.

I to ne znači da si super osoba, ne.

To samo znači da brineš za sebe i svoju guzicu. Spašavaš sebe. Pomažeš sebi.

Nije teško ne osećati težinu.

Pročitaj još

Od iste osobe

 

Najnovije