Hrabra LolaNaslovna vijest

Priča o Duci i baki, vaškama i raku pod njihovim šarenim turbanima

Duca je bila Duška samo jedne nedelje u septembru. Jer, Duška se rimuje sa vaška. A deca su ponekad vrlo zla.

Piše: Radmila Radojkovic

Foto: Emma Tunbridge

Sve vreme pre i posle toga je bila Duca.

Zapravo, Duška je bila vaška samo u školskom dvorištu. Ta ružna rima bi se poput ispuštene lopte odbijala o betonsko igralište, dok bi Duca sedela na vrhu stepeništa.

Glave uronjene u stisnute pesnice, teške od crnih misli i šarenog turbana.

Na putu od škole do kuće, Duca se hrabro probijala kroz trsku. I bila je sultan osvajač. Sa vojskom na umoru, ispod turbana i slojeva DDT praška.

Izbila bi na kasarnu, a vojnici bi pružali dlanove kroz rešetkastu ogradu. Cele te nedelje su joj dobacivali “Proročice!” Duca bi zastala i odgovarala dlanu po dlanu. “Ako i odeš, vratićeš se. Čekaće te. Paket stiže od nedelje.”

Foto: Tania Kolinko / Shutterstock

Dvesto kilometara odatle vodio se rat, devojke su bile zaljubljive, a pošiljke su sve češće kasnile.

Ostatak popodneva Duca bi provodila na terasi. Ona, baka i njihovi šareni turbani. Ducina baka je imala rak.

Zapravo, imala je rak samo u obližnjoj ambulanti i na klupi pred ulazom u zgradu. Pred sažaljivim pogledima i došaptavanjima suseda. I misterijom koja im nije dala mira. “Je li zaista sasvim ćelava ispod tog turbana?”

Tu, na terasi, Duca i baka su imale stare filmske revije, sunčane naočare i po čašu limunade.

Imale su i prašnjavu traku sunca i ostatak leta, toliko mali da udobno stane u nekoliko kvadrata njihove terase.

I jedan život koji neće trajati još dugo. Ali koji nije mogao da se rimuje ni sa čim drugim, osim sa rečju čudesan.

Pročitaj još

Od iste osobe