Naslovna vijestRadoznala Lola

Molitva koju je autor “Malog princa” napisao kad mu je bilo najteže u životu

Imala sam prijatelja koji je u životu pročitao samo jednu knjigu i smatrao je da je to dovoljno. U pitanju je bio “Mali princ”.

Redakcija

Izvor: Dragana Pandurević - noizz.rs

Foto: Ira Cvetnaya / Shutterstock.com

Ne kažem da je bio u pravu što je umesto Dostojevskog, Prusta, Andrića ili Crnjanskog, izabrao baš ovu knjižicu Antoana de Sent Egziperija, ali što sam starija, više ga razumem.

“Čovek samo srcem dobro vidi, suština se ne da sagledati očima”, napisao je u svojoj bajci za odrasle Egziperi, govoreći o iskonskim temama kao što su ljubav, vernost, razumevanje, poštovanje.

Antoan de Sent Egziperi je rođen 1900. u Lionu, bio je zaljubljenik u visine i maštar. Ostavio je niz romana o pilotima (“Južna poštanska služba”, “Noćni let”, “Zemlja ljudi”, “Ratni pilot”), roman “Tvrđava”, ali zauvek je upamćen po “Malom princu”, u kom na jednostavan način propoveda razumevanje, toleranciju i etičnost u odnosima u svetu, naglašavajući veru u moć preobražavanja čoveka.

Antoan de Sent Egziperi / Izvor: alexrovira.com

Bio je pilot i kao pilot je i stradao, 31. jula 1944, kada su Nemci oborili njegov avion nad Mediteranom. Nestao je u borbenoj misiji kao pilot-izviđač savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu, a ostaci njegove letelice pronađeni su tek 2000. u blizini ostrva Riu, kod Marseja i sa dna mora izvučeni 2003. Serijski broj na pilotskoj kabini potvrdio je autentičnost olupine, koja se sada nalazi u muzeju u Buržeu kod Pariza.

“Da sam znao da je u tom avionu bio Sent Egziperi, nikada ga ne bih oborio. Nisam gađao u Princa”, rekao je pre neku godinu vremešni nemački pilot Horst Ripert.

Detinjstvo Antoana de Sent Egziperija je bilo teško – ostao je bez oca kada je imao četiri godine, sa 17 godina gubi mlađeg i jedinog brata Fransoa, a imao je još tri sestre od kojih je jedna umrla pre Drugog svetskog rata. U jednom od najtežih životnih perioda, kad su ga lomili gubici, bolest i ratni vihor, napisao je molitvu koju bi i danas trebalo da ponavljamo sebi kad nam je teško:

“Gospode, ja ne molim ni za čudesa ni za priviđenja, već za snagu svakodnevnu. Nauči me umetnosti malih koraka.

Načini me pažljivijim i snalažljivim, da bih se u raznolikosti svakodnevnog života zadržavao na otkrićima i iskustvima koja me uzbuđuju.

Nauči me da pravilno raspolažem vremenom svog života. Podari mi fini dar da razlikujem primarno od sekundarnog.

Ja molim za snagu uzdržanosti i mere, da kroz život ne bih lepršao i skliznuo, već razumno planirao tok dana. Da mogu videti vrhove i prostranstva i da čak ponekad nađem vremena da uživam u umetnosti.​

Pomozi mi da shvatim da iluzije nisu od pomoći. Ni sećanje o prošlosti, ni snovi o budućnosti. Pomozi mi da budem ovde i sada, i prihvatim ovaj trenutak kao najvažniji.

Spasi me od naivnog uverenja da sve u mom životu treba da bude glatko.

Podari mi jasnu spoznaju da su teškoće, porazi, padovi i neuspesi samo prirodni, sastavni deo života, zahvaljujući kojima rastemo i sazrevamo.

Podsećaj me da se srce često buni sa razlogom.

Pošalji mi u pravom trenutku nekoga ko ima hrabrosti da mi kaže istinu, ali da mi je kaže s ljubavlju!

Znam da se mnogi problemi rešavaju ako se ništa ne uradi, zato me nauči strpljenju.

Ti znaš koliko je jaka moja potreba za prijateljstvom. Daj mi da budem dostojan tog najlepšeg i najnežnijeg Dara Sudbine.

Daj mi bogatu maštu, da bih u potrebnom vremenu, u potrebnom trenutku, na pravom mestu, u tišini ili govoreći, nekome podario neophodnu toplinu.

Napravi od mene čoveka koji zna da dopre do onih koji su zaista na dnu.

Spasi me od straha da ću nešto propustiti u životu. Ne daj mi to što ja želim, već to što mi je zaista potrebno.

Nauči me umetnosti malih koraka.”

Prevod molitve: luftika.rs

Pročitaj još

Od iste osobe