Naslovna vijestPraktična Lola

Ljudi (za)stare(vaju), ali gerontomržnja nikad

Kažu da današnja deca ne umeju da se igraju. A mi smo umeli tako lepo.

Radmila Radojkovic

Foto: rtsarchives / Instagram

Na ulici i igralištu, na svežem vazduhu. Bez zaglupljujućih tableta i zagušljivih igraonica. Ma, milina!

A tek divnih igara kojih smo se igrali! Kao na primer “Ćorave bake”.

Eci-peci-pec metodom odaberemo nekog nesretnika, nateramo ga da žmuri uz zakletvu “dabog da mi mama umrla ako virim” i zavrtimo ga u krug.

I u krug. I u krug.

Dok pevamo “Vodim baku na pazar, da je prodam za dinar, idi bako kuda znaš, meni više ne trebaš!”.

Onda se razbežimo, ukipimo na tim razbežanim pozicijama i čekamo da nas onaj nesretnik napipa u svom dezorijentisanom mraku.

Uz prigušeni podsmeh i limbo akrobacije u mestu, kako bismo izbegli da budemo pronađeni i obavezani da se staramo o ćoravoj baki.

Silno uživajući u svakom trenutku skrivanja i podsmeha. A zapravo u svakom trenutku gerontomržnje.

Foto: Purino / Shutterstock.com

Jer, o tome se u ovoj igri zapravo radi.

O ostareloj baki koja je teret porodici i koju prodajemo za dinar. A imajte u vidu da je to tad bio onaj bezvredni inflacioni dinar.

O odgovornosti i brižnosti kojih se sebično odričemo.

O podsmehu s kojim gledamo na stare i nemoćne.

O nemaru.

Ali koga briga! To je divna igra na otvorenom, u trku, daleko od zaglupljujućih tableta i zagušljivih igraonica.

Igra koje se s radošću sećamo. Još kad bismo mogli našu decu da naučimo da je igraju!

O, ne brinite, uspećemo! Samo što je neće igrati na igralištu, već u životu. Jer, ljudi (za)stare(vaju), ali gerontomržnja nikad.

Pročitaj još

Od iste osobe

 

Najnovije