Naslovna vijestPraktična Lola

Porez na dodatu vrednost moje menstruacije

Menstruacija nije stvar izbora, stoga ni korišćenje higijenskih uložaka ili tampona nije izbor već neophodnost.

Redakcija

Izvor: Tamara Vukov - slobodniugao.talas.rs

Foto: Ema Woo / Shutterstock.com

Da li ste znali da svaki put kad žena dobije menstruaciju država profitira? Kako? Tako što oporezuje higijenske proizvode koje žene moraju da koriste u periodu mensturacije. Dakle, države širom sveta ne smatraju tampone i uloške neophodnim medicinskim/higijenskim proizvodom te ga oporezuju redovnom poreskom stopom a u nekim slučajevima i kao luksuzni proizvod.

Ovo znači da žene praktično plaćaju porez jer imaju matericu.

Menstruacija nije stvar izbora (jer da jeste verujem da bismo sve odabrale da je nemamo), mi ne možemo da odlučimo da ne krvarimo, stoga ni korišćenje higijenskih uložaka ili tampona nije izbor već neophodnost. Nekorišćenjem ovih proizvoda žene bi ugrozile svoje zdravlje, ali i privatne i poslovne odnose iz vrlo očiglednih razloga.

End the Tampon Tax

Ova vrsta oporezivanja se smatra diskriminatornom i mizogenom, jer se praktično oporezuje priroda žene, jer samo one koriste ove proizvode i to zato što moraju. Upravo zato su u poslednjih nekoliko godina u mnogim zemljama širom sveta pokrenute inicijative za ukidanje poreza na ženske higijenske proizvode (uloške, tampone i druge proizvode koje žene tokom menstruacije koriste) pod nazivom “No tampon tax” (End the tampon tax).

Poseban porez na ovu vrstu proizvoda ne postoji, već se ova sintagma koristi da naglasi činjenicu da tamponi, ulošci i ostali ženski higijenski proizvodi nisu izuzeti od oporezivanja, dok se u nekim zemljama čak oporezuju kao luksuzni, iako spadaju u neophodne higijenske proizvode.

Studentkinja Subeta Vimalaradža (skroz desno) je u Australiji pokrenula inicijativu “Stop taxing my period. Period” / Izvor: sl.sbs.com.au

No, vratimo se na početak. Inicijativa “No tampon tax” pokrenuta je u Australiji 2015. godine, kada je studentkinja Subeta Vimalaradža pokrenula inicijativu “Stop taxing my period. Period” (Prekinite da oporezujete moju menstruaciju. Tačka.), sa ciljem ukidanja poreza na ženske higijenske proizvode.

Australija ove proizvode oporezuje sa 10%, dok su, recimo, kondomi i kreme za sunčanje izuzeti od ovog poreza.

Nakon Australije, slične inicijative su pokrenute u mnogim zemljama. U Kaliforniji, gde je takođe pokrenuta inicijativa, tamponi i ulošci se oporezuju kao luksuzni, dok se,recimo, vijagra ne oporezuje. U Britaniji pored pokretanja inicijative, organizovano je i niz protesta sa zahtevom da se ovaj porez ukine. I u Britaniji tamponi i ulošci su se oporezovali kao luksuzni ne-neophodni sanitarni proizvodi po stopi od 17,5% od 1973. godine, kada se Britanija pridružila zajedničkom tržištu EU.

Međutim, nakon niza protesta poslanici su se ujedinili u zahtevu datom (tadašnjem) premijeru Dejvidu Kameronu da sa EU zvaničnicima ispregovara ukidanje tzv. tampon tax-a. EU regulativa ne omogućava ukidanje sanitarnih poreza u potpunosti i zemlje članice ne mogu samostalno da delaju po ovom pitanju.

Foto: Kristina Glazkova / Shutterstock.com

Za britanske poslanike ovo je bilo pitanje suvereniteta, jer, kako je to poslanik konzervativne partije Stiv Baker objasnio, “to je problem koji pogađa najmanje 50 odsto naše populacije, a britanskom parlamentu su vezane ruke”. Britanija nije ukinula porez, ali su se političari obavezali da deo prihoda od ovog poreza preusmeriti na ženske organizacije (što je dovelo do novog skandala i problema o čemu ćemo u nekom drugom tekstu).

U Francuskoj je ovaj porez sa 20% smanjen na 5,5%, iako je prvenstveno ovaj zahtev bio odbijen uz obrazloženje da bi ovaj potez umanjio proračun u 2016. godini za 55 miliona evra. Da prihodi države od ovog poreza nisu mali svedoče i podaci iz drugih država. U Njujorku od ovog poreza se prihoduje 10 miliona dolara godišnje, dok je u Kaliforniji godišnji prihod čak 20 miliona dolara.

U pojedinim zemljama inicijataiva je dale rezultate, pa je tako tampon tax ukinut u Floridi, Minesoti, Pensilvaniji, Nju Džerziju, Ilinoisu, Njujorku, Masačusetsu, Merilendu, Oregonu, Montani, Nju Hempširu, Delaveru i Aljasci, Kanadi.

U Irskoj nema poreza na ženske higijenske proizvode, čak se razmatra da li oni treba da budu subvencionisani, a Škotska je pokrenula pilot projekat dodele besplatnih higijenskih proizvoda ženama lošeg materijalnog stanja.

Tamponi vs. dnevne novine

U Srbijii se ženski higijenski proizvodi oporezuju po stopi od 20%. Tako imamo situaciju da se po umanjenoj stopi od 10% oporezuju dnevne novine, monografske i serijske publikacije, personalni računari i njihove komponente, usluga smeštaja u hotelima, motelima, odmaralištima, domovima, kampovima, usluge koje se naplaćuju putem ulaznica za bioskop i pozorište i drugo, ali ne i ženski higijenski proizvodi.

Oporezivanjem ovih proizvoda (čime postaju skuplji) žene se dovode u lošiji i neravnopravniji položaj. Ne smemo zanemariti da za mnoge žene ovo nije mali mesečni izdatak.

Ako na sve ovo dodamo i činjenicu da su žene u Srbiji u proseku 11% manje plaćenje od muškaraca, shvatićemo da se radi o višestrukoj nepravdi.

Ženski higijenski proizvodi su neophodni i stoga treba da pređu na listu neoporezovanih proizvoda. Bez monografskih publikacija i dnevnih novina možemo, bez tampona i uložaka ne.

Pročitaj još

Od iste osobe