Hrabra Lola

TRČI – poruka šampionke ultramaratona nakon brutalnog seksualnog napada

Mađarska šampionka u ultramaratonu Viktorija (Viktória) Makai je nedavno bila žrtva seksualnog napada u Budimpešti.

Prevela: Nataša Bursać

Izvor: Laszló Szilagyi - boredpanda.com

Foto: sportagvalaszto / boredpanda.com

Dok je trčala, istom rutom kao i obično, tog dana ju je napao, oborio na zemlju i pretukao muškarac znatno jači i krupniji od nje, te je potom i silovao. Nekoliko auta je prošlo tuda dok se sve to dešavalo.

Njen je muž pošao da je traži, te spriječio veću tragediju. Otjerao je napadača, i odmah je odveo u bolnicu. Policija je istog dana pronašla krivca i privela ga.

Nakon što je puštena iz bolnice, ova majka dvoje djece, je odbila da krije svoje modrice te je odlučila da pokrene kampanju “Run Away”.

“Nadamo se da ćemo prouzrokovati reakcije na provokativne ideje i na taj način povećati našu bezbjednost. Dobrodošla je svaka akcija koja bi dodatno podigla svijest o tome. Možda ove kampanje i njihove poruke podstaknu druge da podijele svoje priče ili im bar daju snage da naprave razliku”, izjavila je Viktorija.

Ona otkriva svoje misli i osjećanja, i to sa zapanjujućom otvorenošću, kroz galeriju fotografija i ličnih poruka.

“Uvijek sam se pitala kakve šanse ima žena ukoliko je napadnu”

Foto: sportagvalaszto.hu – boredpanda.com

“Često brinem o tome kako bi mogli zaštiti našu lćerku i šta bi ona mogla da uradi da se, po potrebi, zaštiti. Moj rođak, koji je juniorski šampion u džudou, mi je jednom rekao da jedine šanse koje mršavija žena ima protiv spremnog napadača je – da trči. Danas znam da ukoliko napad dođe iznenada, čak i šampion ultramaratona može biti uhvaćen dok trči, ali i dalje mislim da je najbolje trčati: odmah i brže.”

“Posumnjala sam u muškarca koji trči iza mene, ali nisam bila sigurna da li stvarno trči za mnom”

Foto: sportagvalaszto – boredpanda.com

“Trčala sam kroz bezbjedno, dobro osvjetljeno, naseljeno područje. Znala sam vrlo dobro šta je bezbjedno, a šta ne. Nisam napravila ni jednu grešku, ali se napad ipak desio. Muž mi je spasio život. Stopostotna sigurnost ne postoji. Sigurnost je ono što ti omogućava da živiš bezbrižno. Tvoje rješenje je dobro za tebe.”

“Prepoznala sam ga. Pozdravio bi me svaki dan sa osmijehom na licu”

Foto: sportagvalaszto – boredpanda.com

“Jedan novinar mi je rekao: ‘Iznenadio sam se jer je napadač visok, zgodan, svjetlokosi Mađar’ Stereotipi će vas obmaniti. Niko od nas nije savršen, pa nisam ni ja. Sloboda i bezbjednost su ljudska prava. Ne zavise nikako od ideologije, boje kože, pola ili religije. Tražim i pronalazim iskrenost i dobrotu u odnosu sa ljudima. Nasilje najčešće proizilazi iz naše neposredne okoline, a ne izvana. Ja ću pazati na svoju neposrednu okolinu i odbiću da živim zatvorenih očiju.”

“Uporno me udarao po glavi i govorio da ućutim”

Foto: sportagvalaszto – boredpanda.com

“Pričanje je jedna od naših glavnih uloga kao živih bića. Omogućava mi da dajem informacije i zatražim pomoć. Omogućava mi da dam kredibilitet mislima, tako što ću ih reći naglas. Žrtve, progovorite! To je ono što ja činim. Sve više i sve glasnije.”

“Potrčala sam ka ulici da zatražim pomoć. Auto se približavalo, ali je samo prošlo pored mene”

Foto: sportagvalaszto – boredpanda.com

“Nedavno sam pružala pomoć samo kad je neko zatraži. Vjerovala sam da svako zna šta je dobro za njih i da li zaista žele promjenu. Prije sam zvala hitnu kada neko padne u nesvijest. Dok bi hitna došla, toj osobi bi bilo bolje i shvatila bi moj pokušaj da zatražim pomoć – greškom. I kao rezultat, oklijevala bih u ponovljenim situacijama. Zbog ovog svog slučaja sam promijenila mišljenje: sami odlučujemo o svojoj svijesti. Samo zato što neko ne traži pomoć, ne znači da je ne treba. Informacije znače odgovornost! Ja je prihvatam!”

“Oprali smo krvavu odjeću naredni dan”

Foto: sportagvalaszto – boredpanda.com

“Moj me sin pitao da pokrijem svoje lice, da vidi da li sam to ipak ja. Dok sam mu čitala priču za laku noć, stavila sam ga u krilo i okrenula svoje lice, tako da bi ga moj glas smirio. Gledao je porodične fotografije sa odmora, gdje smo svi srećni i nasmijani. I dalje sam ista osoba.”

“Moj muž je donio moju krvavu majicu iz bolnice i oprao je. Medicinska sestra je okačila poderanu krvavu jaknu za trčanje u ormar. Ugledala sam je kada sam se spremala da idem kući nakon pregleda. Na prvu me je pogled na nju iznenadio i uzdrmao. Kada sam je bacila u smeće, načinila sam prvi korak ka suočavanju sa traumom. Poslije nam nije mogla poslužiti kao dokaz. I nikada više nisam obula one patike.”

Pročitaj još

Od iste osobe