DogađajiRadoznala Lola

Direktno iz Dubaija: Brexit i svet iz ugla jednog laika

NAPOMENA: Pre nego što dođemo do samog teksta, poštenog čitaoca bih upozorio na činjenicu da je sve ispod napisano samo lični stav jedne prosečne i radoznale osobe. Nisam ekonomista, nisam politički analitičar, nego osoba koju jednostavno interesuje u kom smeru…

Redakcija

NAPOMENA: Pre nego što dođemo do samog teksta, poštenog čitaoca bih upozorio na činjenicu da je sve ispod napisano samo lični stav jedne prosečne i radoznale osobe. Nisam ekonomista, nisam politički analitičar, nego osoba koju jednostavno interesuje u kom smeru svet ide, prosto iz razloga jer sam i sam deo istog.

Jutros je na referendumu Velika Britanija izglasala izlazak iz EU. Ogromna odluka za jedan narod, pogotovo za narod koji je član EU od njenog osnivanja. Da li je to ekonomski dobro za njih ili ne, ostavićemo vremenu da pokaže. Ono na šta bih se osvrnuo sada su razlozi koje ja lično vidim da su doveli do referenduma, kao i moguće posledice istog u svetu. Da se razumemo, ideja da Velika Britanija napusti EU postoji već dvadesetak godina. To nije nešto što se eto tek tako sada dogodilo, nego pobornici istog nisu sve do sada imali argumente da ta ideja ozbiljno zaživi u glavi prosečnog građanina Velike Britanije. A koje to argumente imaju sada? Svetska kriza sa izbeglicama nije argument koji je pokrenuo celu priču, ona je samo došla kao šlag na tortu koji su pristalice Brexita oberučke prihvatile i iskoristile u svoju korist. Sada znamo i da je taktika bila uspešna, Velika Britanija je izglasala izlazak, a premijer Dejvid Kamerun je upravo podneo ostavku. Ono što je dovelo do svega je pogubna politika koju EU vodi već duže vreme, a koja zanemaruje potrebe prosečnih građana njihovih članica i sve opravdava nekim višim ciljem.

vb

A sa druge strane, ako kao zemlja članica EU podržavaš politiku koja dovodi do zanemarivanja osnovnih i dnevnih potreba prosečnog građanina tvoje zemlje, taj isti građanin će svoje nezadovoljstvo iskazati kad tad, na manje ili više dobar način. U slučaju VB, ta pogubna politika i ta preterana samouverenost političara da sve rade dobro je rezultirala jednim ogromnim šamarom realnosti u vidu izgubljenog referenduma. Ono što će doći kao posledica ovog šamara su šamari realnosti koji će uslediti sada kada sve separatistički i nacionalistički nastrojene stranke u svim evropskim zemljama imaju Brexit kao argument da traže referendume u svojim zemljama. A odakle će da krene? Odatle odakle je sve i krenulo, opet iz Velike Britanije. Škoti će opet tražiti referendum da proglase nezavisnost, a bojim se da je ovaj Brexit upravo ono što im je prethodni put nedostajalo da prevagnu ka izlasku. Nakon toga uslediće Francuska, Holandija, Španija… Do sada već uviđate u kom smeru ovo ide.

Nacionalizam u svetu dobija sve više podrške, sa njim i separatizam. Iskreno se nadam da ste dobro pazili na časovima istorije šta se desilo kada su poslednji put nacionalisti dobili većinsku podršku. E sad, postoje argumenti poput onih da Norvežani i Švajcarci nisu u EU i njima je odlično pa zašto onda ne bi bilo i Britancima, ali bih vas zamolio da ih ostavite sa strane, jer nisu relevantni u ovom slučaju. Oni možda jesu bitni kada dolazi do rasprave da li Srbija treba da uđe u EU ili vodi sama svoju politiku, ali u slučaju Velike Britanije ne piju vodu. Norvežani i Švajcarci svesno nisu želeli da uđu u EU i to je bila politika koju su oni vodili. VB je član od osnivanja i ovaj izlazak šalje sasvim drugačiju poruku od one koju pošalje zemlja koja ne želi da uđe u EU. Ovaj izlazak je poslao poruku da oni koji su članovi od osnivanja shvataju da EU više nema smisla. Poslao je poruku da Evropa više nije ujedinjena. Poslao je poruku da Evropa ne može da se izbori sa sopstvenim unutrašnjim problemima. Ako mislite da je to dobro, onda ok.

Pritom, nemojte da mislite da ja smatram da je EU odlična, daleko od toga. Ideja EU je odlična, ali isto tako je i ideja komunizma dobra u teoriji. Praksa je nešto sasvim drugo. Praksa je pokazala u oba slučaja da je interes pojedinca bio jači od interesa većine. Rezultate komunizma znamo iz prve ruke, a rezultate EU demokratije nećemo izgleda imati prilike da doživimo, ali znamo dokle nas je dovela „naša“ verzija demokratije. Do iste situacije da nacionalizam opet jača, iako imamo svežije primere od Evrope dokle to može da dovede.

pexels-photo-45113

Sa druge strane sveta, u Americi, Trampova zapaljiva retorika hvata zalet i nailazi na ogromnu podršku opet tog istog prosečnog građanina Amerike i ne želim ni da razmišljam o tome šta će uslediti ako on stvarno dođe na vlast. Mislite li da se neće nakon svega ovoga ponovo u Teksasu pokrenuti ozbiljnija priča o odvajanju od Amerike?

Zaključak je sledeći: Evropa i svet više nemaju političare koji umeju da dopru do prosečnog građanina i pripadnika srednje i radničke klase. Oni koji dopiru do prosečnog građanina više misle na sebe nego na tog istog građanina. A kada se narod razočara i u njih, obično uzme stvar u svoje ruke. Evropa mora pod hitno da se sabere i promeni politiku, jer razjedinjena u ovakvom svetskom poretku, ona nema šta da traži. Možda mračim previše, ali mene iskreno plaši ovakva projekcija sveta i pravca u kojem ide i, možete se složiti ili ne, ali iskreno mislim da to uopšte nije poenta. Poenta je da svi realno sagledamo iz svog ugla ono što može da usledi i da vidimo šta svi mi kao pojedinci možemo da uradimo da se to ne desi.

Autor: Srđan Novaković

Blog: Link

Twitter: Dorian Gray

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije