Ljudi s olovkama

Kako bi prave dame trebalo da se ponašaju na društvenim mrežama?

Kad ste se probudile, koliko vremena provele u kupatilu, šta ste kuvale, da li vam se partner napio ili vam poklonio nove cipele, da li su vam deca najlepša, kako ste preuredile stan, da li su se svi muškarci okretali…

Ljudi s olovkama

Kad ste se probudile, koliko vremena provele u kupatilu, šta ste kuvale, da li vam se partner napio ili vam poklonio nove cipele, da li su vam deca najlepša, kako ste preuredile stan, da li su se svi muškarci okretali za vama dok ste prolazili gradom – nije nešto što treba da poput mrvica prosipate, drage moje, pred široki auditorijum.

Pojavom interneta ono što se čuvalo iza zatvorenih vrata doma, što se komentarisalo uz kaficu s najboljom prijateljicom, ili što se podrazumevalo kao deo svakodnevne rutine  postalo je status.  Otvaranje profila na društvenim mrežama mnogi su poistovetili sa dobijanjem članske karte udruženja novinara ili društva književnika.

crtez-zena-kod-vrata

Lepo je govorila mama

Sećate se, mame su nas učile da svoje radosti i tuge delimo sa najbližima. Učile su nas da budemo dame – jer damu ne čini garderoba i količina novca. Dama je bila ona koja je umela da od kuće napravi dom, da s dostojanstvenom nosi svaki komad odeće, da sačuva porodične tajne, da vaspita skromne i obrazovane sinove i kćeri koji su do ugleda u društvu dolazili svojim radom i lepim manirima. Duži, ali sigurniji put.

figure-naslonjene

Ovo je mojih pet minuta

Kad pomislim treba li nešto da objavim, pomislim da li je ovo tih mojih pet minuta? Da li zbog tih nekoliko trenutaka virtuelne slave moja porodica, prijatelji, kolege treba da snose posledice život celi. Da li ću zbog slike u kupaćem jednog dana biti odbijena na nekom poslu? Da li će moje dete zbog fotografije na noši kad krene u školu biti meta zadirkivanja? Da li će moj suprug zbog statusa kojim pokušavam da podignem svoje samopouzdanje, zbog lečenja krize srednjih godina pričama o mladićima koji se okreću za mnom dok šetam gradom biti ismejan i ponižen? Da li ću zbog mojih novih čizama od 200 evra i mašine za pranje suđa koju mi je dragi kupio da poštedi moje nežne, uvek manikirane nokte jednog dana shvatiti da je stih “jer ovo je mojih pet minuta, a pred tobom stoji život celi” odraz krajnjeg sebičluka i gaženja preko duša onih kojima je do nas stalo. Vredi li pet minuta svega što je vredno u našem životu?

Džentlmenski/damski dogovor

Muškarci o svemu pričaju. Hvale se svojim uspesima, reckama. Muškarac koji osvaja je frajer, muškarci i kriza srednjih godina – stereotipi na kojima smo odrastali. Džentlmenski dogovor je oduvek podrazumevao da se o privatnosti ne priča. Damski dogovor nikad nije postojao ali je izgleda došlo vreme da se i on sklopi. O našim uspesima treba da pričaju drugi jer tek tada ono što smo uradile dobija na vrednosti. Uspeh naše dece je njihov uspeh. Naša satisfakcija je da od njih stvorimo vredne i poštene ljude i da se iz prikrajka ponosimo njima.

Kriza srednjh godina pogađa oba pola i lečenje straha od starenja ne treba da bude javna tajna – osmeh muškarca u prolazu, lepa reč i kompliment, samo su za našu dušu. Melem za siv dan, peglanje duše još jednom borom nastalom osmehivanjem, sređena frizura i nokti treba da budu zbog nas samih, nova garderoba, mašine, kola – jesu nešto što u srednjim godinama i treba da priuštimo sebi jer možemo – a ne da se hvalimo i time povređujemo one koji u nekom trenutku to ne mogu.

Priča je oduvek bilo

Budimo realni, širenja priča bilo je oduvek. Preteča statusa bili su otvoreni prozori na koje su stavljani ispečeni kolači, terase na kojima su se sušili komadi čipkastog veša, da komšiluk nasluti, glasne prepirke i vika duboko u noć – odlično sredstvo za ofiranje supružnika, buketi cveća pred vratima – sa pisamcetom – pa neka se češu da li je od švalera ili muža koji je nešto zgrešio. Frau Gabrijele su širile vesti – šerovale  toliko puta da se više nije znalo od koga je poteklo – možda se čak i Andriću baš desila ta priča.

zena-razmislja

Dva puta promislite

No, drage moje, te priče su na kraju poput prašine nakon dugog toplog leta nestajale nošene jesenjim vetrom. Nije bilo zapisa o tome – pa su lako prolazile kao rekla-kazala. Danas sve što objavite postaje javno vlasništvo, datumi, lica, čak i ono što ste jeli i pili tog dana postaje nakon onih pet minuta – dokaz protiv vas. Ne možete poreći ono što ste zapisale.

Kad sledeći rešite da objavite priče iz privatnog života prvo pomislite da li time kršite damski dogovor. Razmislite da li će neko od vaših bližnjih biti kompromitovan vašim pisanjem, da li će se neko osetiti prozvanim, da li je tih nekoliko reči koje biste zapisale vrednije od vaše porodice, doma, dece?

Setite se svojih majki i upitajte se – šta bi ona rekla kada bi ovo pročitala? Da li bi bila ponosna na vas ili bi rekla da vas ona nije tako vaspitala. Poštujte damski dogovor – neće ljudi pomisliti da ste neinteresantne ako umete da čuvajte svoje i tuđe dostojanstvo. Možda ćete neke obožavaoce na društvenim mrežama izgubiti ali to je način da odvojite žito od kukolja. Promislite dva puta pre nego što pritisnete dugme objavi. Verujte, vredi.

 

Merima Aranitović

Pročitaj još

Od iste osobe




Najnovije