Ljudi s olovkama

Snežana Trtica Graovac: Priča o dva para papuča

Sama pomisao da treba da ustanem u cik zore, čekam u redu satima, a sve to zarad obavljanja administrativnih formalnosti, dovodila me je do ludila. Međutim, kako vremenom stečena uverenja, mogu da prevare, dokaz je bilo i to jutro. Topao…

Ljudi s olovkama

Sama pomisao da treba da ustanem u cik zore, čekam u redu satima, a sve to zarad obavljanja administrativnih formalnosti, dovodila me je do ludila. Međutim, kako vremenom stečena uverenja, mogu da prevare, dokaz je bilo i to jutro. Topao miris kafe, tišina jutra, pogled sa kuhinjskog prozora na drveće u komšiluku i par pročitanih strana aktuelne knjige, bili su dovoljni da krenem u osvajanje papirologije.

Prava je radost ustati rano i prošetati svojom ulicom, ali onako, da vidite boje lišća koja je svuda oko vas, prođete kroz uspavanu ulicu, osetite miris svežine septembra i najavu predstojeće jeseni. U prvi momenat pomislila sam kako je neverovatno kako je to jutro odlučilo da bude lepo, bez obzira na moje administrativne izazove.  Šetnjom stigoh i do grupice ljudi koja je cupkala, zevala, zvocala. Taman uredno zauzeh svoju poziciju, kad eto na vratima tete sa neukroćenom frizurom „’ajd’ da vas popišem, pa da popijem kafu.“ Šamar mojoj idili i pomisao „početak obećava“. Popisasmo se i dobismo brojeve. Kako je moj broj odlučio da imam nešto slobodnog vremena, otišla sam do pijace u blizini. Šetala, gledala ljude kako raspakuju svoje proizvode i ugledala jednu tezgu sa sobnim papučama. Prišla sam, gledala i našla tamno plave papučice broja 31. Taman je vreme da izađemo iz patofnica, sada smo već veliki, krenuli smo i u školu. Znate onaj osećaj – da to je to. Primetio me je i prodavac. Bila je to jedna prirodno nasmejana baka. „Da li ste našli odgovarajući broj?“  Osećaj sreće i pomisao kako će se mali čovek obradovati kada ih vidi, bilo je dovoljno. „Odgovaraće, hvala.“ bilo je sve što sam rekla. „Da li vam trebaju još neke ?“ „ Da imam i još jednog velikog, broj 45“. „ Baš veliko dete.“  Baka nije ni bila svesna koliko je pogodila. Veliki-je tata malog čoveka, ali da, u duši je jedno veliko dete.

moja-fotografija

Nakon kvalitetno potrošenog vremena i akumulirane pozitivne energije, vratila sam se da završim sa administracijom. Da li zbog popijene kafe, mog nasmejanog pristupa ili same njene prirode, administrativna teta se transformisala u jednu ljubaznu, profesionalnu i službeno prizemnu osobu. Ne samo da nije bilo FT1P, nego sam i saznala zašto u njenoj kancelariji visi kalendar iz 2013 J Zaista, kalendar sa slikom Kućica na Drini, uredno je visio kao i u vreme kada je obavljao funkciju. „Volim prirodu tog kraja, podseća me na divno provedeno leto sa porodicom i inspiriše na nova putovanja. I da, baš me briga što će većina pomisliti da nisam baš….“ . Razumele smo se i rastale uz osmeh.

A kući, veliki i mali muškarac su još spavali. Papuče sam ostavila na sred sobe i čekala reakciju kada se probude. Mali je bio oduševljen jednim običnim sobnim papučama, a veliki lepotom jednostavnosti. Moja misija je uspela. Bili su srećni, a ja još više!

live-pixabay

Biću slobodna da vas pitam – Kada ste poslednji put ustali u cik zore, zastali u trenutku i uživali u svežem vazduhu? Koliko puta ste sebi nabili tenziju zbog nečega što treba da obavite, jer se podrazumeva da budete pod tenzijom dok to radite? Koliko puta donosite zaključke i imate mišljenje o nekome ili nečemu, generalizujete profesije, jer se to podrazumeva? Koliko puta pomislite da je glupo kupiti jednostavan i običan poklon, jer podrazumeva se da je skuplje i bolje? Kada ste se poslednji put iskreno smejali  običnim stvarima? Kada vas je poslednji put baš bilo briga šta će neko drugi misliti o vašim postupcima?

Znate, sva ova pitanja su samo sa jednim željom postavljena – da se malo cimnete, opustite i  razbudite vaše osećaje i uživate u stvarima koje su oko vas tu negde, a koje ste malko zatrpali ili zaboravili.  I da, sve što se podrazumeva, apsolutno ne podrazumeva da to važi i za vas.

Više o autoru:
Snežana je turistički radnik u ostavci i pisac u najavi. Sigurna da će od te dve kombinacije ispasti nešto. Iz nastojanja da poveže pisanje i turizam započela je svoj blog www.putujposrbiji.wordpress.com. Njen cilj je da putem tekstova na blog-u na malo drugačiji način, zainteresuje potencijalne sunarodnike i one koji to nisu,  za upoznavanje i uživanje u lepotama Srbije.

Pročitaj još

Od iste osobe




Najnovije