Jutro je. Gledam je. Sasvim je u redu kad ti sunce urami sreću svetlom. To je lepota. Nije lepota kad se obuku tanga gaće, ode kod frizera ili kad se nema celulit. Lepota je kad između tebe i večnosti više…
Jutro je. Gledam je. Sasvim je u redu kad ti sunce urami sreću svetlom.
To je lepota.
Nije lepota kad se obuku tanga gaće, ode kod frizera ili kad se nema celulit. Lepota je kad između tebe i večnosti više ne stoji ništa prolazno.
Jer taj trenutak kad sam se ja probudio a ona još nije, kad je dodirujem očima posutu zlatom subotnjeg prepodneva u najistočnijoj tački stana, to je večnost. Trenutak koji se nikad neće završiti. I ako ona nekad ode s nekim drugim, i ako odem ja, ostaćemo ovde u ovom trenutku zauvek.
Lepota je kad između tebe i večnosti više ne stoji ništa prolazno.
Jedan ja će je večno gledati u ovoj sobi za sreću, a jedna ona će uvek mirno sanjati na mojoj mišici. Kako zašto? Pa sreća je finalno odredište svih naših života i kad tu stignemo, to je to. Nema dalje.
I ako ona nekad ode s nekim drugim, i ako odem ja, ostaćemo ovde u ovom trenutku zauvek.
Gravitacija sreće je beskonačna. Evo, čak i sad, kad sam ustao iz kreveta i seo da pišem, vidim da sam još pored nje – i njeni sanjivi pokreti jasno govore da, što se nje tiče, ja i dalje ležim tamo. Meka je i topla i trideset hiljada puta privlačnija i poželjnija nego sve utegnute boginje seksa na visokim štiklama.
Lepota nije gibanica pa da se za nju daje recept. Lepota je krajnje lična stvar, jedan trenutak između dvoje ljudi. Sve ostalo je puki fotošop.
Tekst prenosimo sa AllforMan, autor je Igor Karanov.
Prenosimo. Ustupamo prostor. Stavovi iskazani u prenesenim tekstovima su lični stavovi ili stavovi redakcija u kojima je autor zaposlen i nisu nužno stavovi Lola magazina.
