FeminizamHrabra Lola

Kita cveća, ali bez cveća

Društvene mreže su nam donele dosta toga dobroga. Čujemo se i gledamo sa ljudima koje nismo dugo videle i čule i/ili koje nećemo videti, možemo da pratimo šta komšinica kuva za ručak i kakve je cipele kupila, pokažu nam se…

Dragana

Društvene mreže su nam donele dosta toga dobroga. Čujemo se i gledamo sa ljudima koje nismo dugo videle i čule i/ili koje nećemo videti, možemo da pratimo šta komšinica kuva za ručak i kakve je cipele kupila, pokažu nam se i javne ličnosti, pa i za njih znamo šta su jeli i koliko su platili čizme. Možemo i mi da se izreklamiramo na mnoge načine, da se zgražamo nad društvenim fenomenima, da pohvalimo nekoga ili nešto i sl. Društvene mreže su nam donele i to da možemo da ne budemo mi ili, baš obrnuto, da tek tamo postanemo – mi.

Ali društvene mreže su nam donele i kurčeve u inbokse. Ne znam spada li to u dobro ili ne-dobro. Otkad je Fejsa, otad je i kita u inboksu. Inboks je taj neki sandučić za poruke. Kita u sandučetu. Do sad sam ih nadobijala na desetine. U inboks. U sanduče.

Ima stvarno svakakvih. Sve je stvar ukusa. I mere.

Uleti su razni.

Ono što je meni važno je činjenica da ja u tom javljanju ne vidim poveznicu sa sobom. To što neko šalje kurac i piše da hoće da me jebe i detaljno opiše kako sve to hoće – TO NEMA VEZE SA MNOM. NIKAKVE. I tako se i ponašam. I zato me to javljanje ne dotakne ni najmanje.

Neki dan uleće kita u inboks, ali ne slika, nego video. Konkretno – muškarac leži, desnom rukom drka, a levom snima. Nije mi jasno kako im se da to. Jer ja kad drkam, meni nikakve kamere ne padaju napamet. Tek posle mogu da se slikam. No, da. Video. On, dakle, drka i svršava. I to snima. I šalje – meni. Nepoznata osoba nepoznatoj osobi. Ili možda ja mislim da je ta osoba meni nepoznata? Profil je lažan. Bez slike. Čak ni ime nije neko za koje mogu reći da zvuči kao da je nečije (verujem da se niko ne zove Champion M). Meni taj prizor ne izazove nikakvu emociju. Nisam ljuta na osobu koja šalje, ne gadi mi se, ne blokiram ga. Samo pustim. I živim život dalje. Stiže opet, ali ovog puta slika. Pitam ga malo o tome, koja je poenta i to. Kaže: “Mislio sam da će ti se svideti.” I stavi smajlić. Ovaj: :). Pristojno odgovorio.

Pitala sam još njih nekoliko zašto šalju fotke svojih kurčeva u inbokse nepoznatim ženskim profilima. Odgovorili su mi da misle da to žene pali, da misle da to ženama može da se svidi, da žele da se pohvale čime raspolažu. A rekli su i da žele u startu dati do znanja ženi šta žele od nje. Ne žele se zamajavati pričama i pričicama koje ionako vode na isto – seks. A neki su mi čak rekli da su imali uspeha na taj način i smatraju da nemaju razloga prekidati tu praksu.

Vrebaju sa svih strana. Prate šta žene komentarišu, pilje u slike, analiziraju, bave se, tumače, zaključuju. I onda se jave.

Na stranu sad što verujem da većina tih inboksno-kurčatih baja ne jebe, pa im je ovo izduvni ventil.

Mnogim ženama smeta ova pojava. Verujem da ima i onih kojima prija (verujem – ne znači da znam imenom i prezimenom, nego razmišljam da mora postojati u 52% stanovništva neka kojoj prija i neka koja će pasti na tu priču). Sve razumem. I baš zato što razumem, pokušaću dati i svoj ugao posmatranja ovog fenomena i to kroz pitanja, ne odgovore.

Kad ti stigne slika kurca u inboks, šta ti konkretno tu smeta? Šta tu sve može da ti smeta? Zašto ti smeta? Izlistaj sama sebi šta ti to smeta i na šta si osetljiva.

Ne želim da me se protumači kao da podržavam slanje ovakvih sadržaja u inboks. Niti podržavam niti ne podržavam. Razumem ako te uznemirava. I volela bih da razumem i zašto te uznemirava. I zato sve ovo pitam tebe.

A sledeće pitam sebe. I druge. I primačice inboksnih kita i pošiljatelje inboksnih kita. Zašto su muškarci ‘na ti’ sa svojim kurcem i uvaljuju ga di stignu, a žene i dalje persiraju svojim pičkama i klitorisima?

Zašto muškarac plasira svoje genitalije “na izvol’te” bez problema (to je vidljivo i kroz način sjedenja u javnom prostoru), a žena se skuplja i pazi da zauzme što manje mjesta (u autobusu, kafiću i sl.)? Sedi, ženo, raširi te noge, zauzmi to sedište, ako treba i pola onog do. I luftiraj se, jebe ti se!

Zašto muškarac svoj kurac naziva uvećanim imenicama (pa čak i kad nije uvećan, khm), a žena svojoj pički – tepa? On ima ponos, alat, kurčinu, buzdovan, mačora, a ona ima picu, pičkicu, ribicu, pikicu, mačkicu.

Zašto muškarac olako da svoj kurac na korištenje (pa makar to bilo i foto-korištenje), a žena smatra da se njena pička treba zaslužiti nečim i čuva je kao da je zaštićeni spomenik?

Zašto se na slanje kurca nepoznatoj osobi gleda kao na uznemiravanje, a na slanje pič… A ne. Čekaj, niko ne bombarduje muškarce pičkama u sanduče. Pfffff!

Zašto će nekom prosečnom ili ispodprosečnom muškarcu kurac skočiti ako mu nepoznata žena pošalje sliku pičke u inboks, a prosečnoj ili iznadprosečnoj ženi se pička neće ovlažiti na sliku nepoznatog kurca u inboksu? Možda hoće ako je lep, velik, odeblji, ravan?

Gde smo zapele u razvoju?

Ko nas je zajebo?

Zašto kurac i pička ne zauzimaju isto mesto u javnosti, inboksu i životu?

Zašto je ‘popuši mi kurac’ psovka i uvreda, a ‘poliži mi pičku’ nije čak ni smešno? A i jedno i drugo je kontakt jezika/usta sa spolovilom.

Hiljadu zašto, hiljadu ne znam.

Pročitaj još

Od iste osobe




Najnovije