Ne znam da li ste gledali film Trumanov Šou, ali kapiram da jeste. Mislim, ko nije gledao, ukratko, radi se o liku koji živi rijaliti šou, a da to ne zna. Ceo njegov život je pokriven kamerama, svi ljudi koje…
Ne znam da li ste gledali film Trumanov Šou, ali kapiram da jeste. Mislim, ko nije gledao, ukratko, radi se o liku koji živi rijaliti šou, a da to ne zna. Ceo njegov život je pokriven kamerama, svi ljudi koje je upoznao, sa kojima se družio i u koje se zaljubio, bili su glumci u rijaliti šou.
I sećam se tog nelagodnog osećaja koji sam imao gledajući film, i da sam pomislio – Sreća pa je ovo film, kome bi normalnom palo da ovako nešto uradi, ovo su stvari koje ne bih uradio ni najgorem neprijatelju.
Međutim, vidite, porodici Mitrović je palo na pamet da urade takav jedan nadljudski gest i usvoje dete, samo da bi ga ubacili u rijaliti gde će biti do svoje 18. godine. Ne znam tačno šta mi je ovde strašnije, to što će neko dete da bude zatočeno 18 godina tu ili što će rijaliti da traje toliko dugo. Zapravo, znam šta mi je strašnije.
Foto: Pixabay
E sad, neko kaže da je ovo samo lukav marketinški potez, da od ovoga nema ništa, nego da se ovime samo pravi reklama predstojećem televiizjskom programu. Ali opet, mi smo zemlja gde za ovakve stvari nije ni potrebna reklama, tako da mi je sve ovo poprilično sumnjivo. Sa druge strane, mogu da kažem da me više ovde teško šta i začudi, kada je u pitanju rejting gledanost i pomeranje granica, stoga sam prilično skeptičan i mislim da je ovo zaista ovako kako kažu da jeste.
Da ne ulazimo sad u detalje da li je sam čin usvajanja deteta mimo zakona i da bi ljude koji su učestvovali u ovome trebalo pokupiti na gomilu, od pravnika do radnika socijalne službe, vezati za stolice i terati ih da gledaju Leu Kiš dok im oči i uši ne prokvare. I to samo za početak.
Dati dete Mitrovićima da bi ga ubacili u rijaliti i misliti da je to jedan plemenit gest je isto kao i dati mitraljez mamunu u cirkusu i posle se čuditi što je rafalom ubio ceo prvi red publike. S tim što Mitrovići ubijaju naciju, sivu ćeliju po sivu ćeliju, dok ne ostane samo masa bez mozga koja gleda u tv i balavi po tepihu.
Foto: Pixabay
Znači, da uprostimo – Željko Mitrović je došao do zaključka da bi odlično bilo da usvoji dete, i ne da mu pruži neki normalan život, da ga upiše u vrtić, u školu, da odrasta sa vršnjacima (za šta ima i više nego potrebnih sredstava), nego će da ga ubaci u rijaliti, među kurve, starlete, krimose, propale pevače navučene na mnogo loše belo, i još kurvi. Pa da odrasta sa njima, jer to bi nacija volela da vidi.
Da je dete ostalo da odrasta samo na ulici, bez roditelja, porodice, prijatelja i skoro bez ikakve pomoći, mislim da bi više šanse imalo da izraste u neko iole normalno ljudsko biće nego ovako. Ovde nema apsolutno nikakve šanse. Ali nikakve. Kad te vaspitava televizija. Već si u problemu, ali kad si vaspitavan U TELEVIZIJI, to je onda već u startu propao pos’o.
Foto: Pixelbay, Sven Scheuermeier
Jedan deo mene se zaista nada da je ovo marketinška fora, i da se ovo zaista neće desiti, nego da će se Mitrović nasmejati i reći AL’ SAM VAS URADIO, ali opet, drugi deo mene, koji živi i radi i razmišlja u Srbiji ne bi bio iznenađen da je ovo, jebiga, stvarno ovako. U oba slučaja će Mitrović biti nasmejan, u to sam siguran.
Jedina da kažemo dobra stvar je što će to dete biti bezbedno dok je unutra, u rijalitiju, jer svi znamo kako prolaze ljudi koji se nađu na putu Mitrovićima za volanom.
Čarobnjak iz voza, rođen 1983. godine, od nervoznog oca i brižne majke. Rastao svuda, ali nikada nije odrastao. Bavi se pisanjem, ali nije pisac. Objavio jednu knjigu, ali ga to ne čini piscem. Ima bradu, voli da cepa drva, da pije pivo i da zasmejava ljude, ne nužno tim redosledom.
