Kako do potpunog arktičkog iskustva za male pare

Ideja je, kao i obično, došla naprasno. Uhvatio nas neki neizdrž. Pasoš vapi da mu se popuni još jedna stranica. Baš u to vreme je na BBC Earth-u krenuo serijal o Svalbardu i polarnim predelima. Sve belo. Meda vamo, lija tamo. Nosiš pušku kad kreneš u poljski wc. Svi prave anđele u snegu na -40. Idila. To je to, rekoh ja, uboli su mi žicu, Gaga me mrko pogleda, jer ne voli baš hladno.

Tri meseca kasnije nas osmoro, među kojima jedva dvoje voli zimu, pali za Kirunu. Uspeli smo da nađemo sapatnike, čisto da ima ko da prijavi nestanak, ako nas negde Rudolf spuca rogovima.

Nego problem je sledeći – ni ta Kiruna nije baš džabe. Švedska je skupa, a njen sever još skuplji. Naša osnovna mera kada je novac u pitanju uvek je bila cena 0.5l domaćeg piva u samoposluzi. To tamo dođe 200 dinara i ne kupujte ga. Šveđanin možda ume da napravi krevet, sto i stolicu, al’ što se piva tiče, pojma nema!

Dakle, radikalno rezanje troškova! Putovalo je nas osmoro, što odmah baca u vodu sve ekstremne metode, poput autostopiranja, cape fly-a ili recimo couchsurfing-a. Prosto nije to ta priča. Nema veze. Može i ovako da se uštedi neki evro tu i tamo.

Let

Nema tu mnogo pametovanja. Ide se u Nedođiju. U Kirunu vodi jedan avion dnevno. Isključivo domaće linije. Smanjili smo cenu koliko smo mogli uzimanjem višestrukih letova sa dugim layoverima. Putovali smo 13 sati, BEG-VIE-ARN-KIR, u povratku KIR-ARN-FRA-BEG, al’ ako je ekipa strava (nama je bila), onda je sve to jedna lepa avantura.

Karte ukupno izađu oko 250 evra. Da li je moglo jeftinije, jeste. Lufthansa ima chat sistem na fb messanger-u pod nazivom Mildred, koji omogućava da saznate kada će se u narednih 9 meseci pojaviti najjeftiniji let na određenoj relaciji. Mi nismo imali toliko fleksibilnosti kada su u pitanju termini i težina kofera (u nastavku i zašto).

U najjeftinijoj varijanti, sa laganim prtljagom, gde vreme i layover-i nisu bitni, cena može da se spusti i na 200 evra. Stvarno ne znam zašto ljudi ne vole da zanoće na aerodromu i trljaju se higijenskim maramicama. O tim ekstremnim, “jebe-mi-se-putujem-2-dana” varijantama u narednim postovima. Been there, done that!

Konkretno kombinacija za ovu rutu bi po našem izboru bila: low cost do Malmea, Geteborga ili Stokholma, voz ili bus do Stokholma (ukoliko je low cost išao do Malmea ili Geteborga) i SAS-om za Kirunu. Sam voz za Kirunu je dosta skup. Postoji i opcija da letite za Tromzo (Norveška) pa da se spustite vozom do Kirune za 10-15 evra.

Smeštaj

Smeštaj je priča za sebe. Stavka kod koje smo pomislili da je pametnije odustati. 50-150 evra za noćenje…mnogo je kume! Na AirBNB-u isto. Da ne pričamo o tome koliko je ponuda ograničena u smislu da je boravak u sred nekog sela bez ikakvih sadržaja totalna glupost. Nije da možeš lako i slobodno da se krećeš kilometrima unaokolo. Čeprkajući tako po netu videli smo da je Kiruna jako blizu Nacionalnog parka Abisko, koji se nalazi gotovo na svim svetskim must see listama lokacija za posmatranje Aurore Borealis.

Onda smo, kao po običaju, na nekom totalno levom mestu nabasali na informaciju koja nam je ulepšala dan. Ne znam da li ste primetili da društvene mreže neretko mogu da vas odvedu do nekih zabačenih i potpuno neispromovisanih lokalnih smeštaja.

U ovom slučaju, to mesto je Kamp Alta i našli smo ga preko Google Maps-a! Dok smo čitali kočoperna imena Švedskih jezera, sa svim onim umlautima, na obodu jednog od njih, po imenu Alttajarvi ugledali smo kampište. Stoji tu i čeka da ga neko pronađe.

Ima ih i na TripAdvisor-u, ali samo ako tačno znaš šta tražiš. Noćenje 25 evra uz iznajmljivanje motornih sanki. Besplatno dobijaš sva drva, koliko god možeš da založiš…pali brate! Besplatna je i sauna na zaleđenom jezeru, sa sve rupom u ledu za potapanje. Za par evra tu je i puna oprema za nordijsko skijanje. A sa jezera puca savršen pogled na Auroru Borealis. Ume ljude da kupi i ognjište.

Savršena mala ovalna koliba od drveta gde svi sede na kožama irvasa, lože vatru i internacionalno se “svađaju” da li je bolja srpska rakija ili nemački liker, srpska sarma ili španska paelja. Elem, za nekoga sve, za svakog ponešto!

Kamp Alta nije hotel, ni hostel, niti pak B&B. To je takozvani Arctic Wilderness Activity Camp. Koliba se bukvalno pozajmljuje na par dana, a ti si u obavezi da vodiš računa o njoj. Čišćenje, kuvanje, zagrevanje, namirnice…sve je na tebi.

Hrana

Što se namirnica tiče, tu je priča prilično interesantna, jer Šveđani očigledno primaju sve živo u svoju zemlju, i pršutu i pasulj i rezani duvan i domaću rakiju. Ma može sve, samo ne preteruj u količinama. To je treća stavka na kojoj se mnogo uštedi. Mi smo u prodavnici u proseku potrošili oko 30 evra po osobi za 5 dana. Da se ne lažemo, više od pola je otišlo na alkohol. To je ono kretensko pivo od 200 dinara! Da smo znali koliko alkohola su ostali avanturisti doneli u kamp, ne bismo ni trošili pare, ionako imamo najlošiji BDP među svima njima. Ostali bi samo na rakiji, džinu, tekili, vodki i viskiju koje smo poneli iz Beograda. E, zato nam je trebao veliki prtljag (ako se sećate onog problema težine prtljaga). Pasulj i flaše nam zauzeli pola kofera, jedva stao aktivni veš!

Arktik nije daleko i ovde prosto mora da se dođe! Za razliku od Grčke, gde te baba gazdarica juri po plaži jer si ostavio uključenu klimu, ovde te jure ako si je ugasio zbog potecijalnog pucanja cevi. Arktički krug je nesvakidašnje mesto gde dan može da traje svega par sati, par puta godišnje čak ni ne svane, gde je sumrak rozikast i gde važe druga pravila, jer -40 je ipak gazda u ovim krajevima. S druge strane, ta temperatura te ipak ne sprečava da noću istrčiš go iz saune na zaleđeno jezero i gledaš Auroru dok se malo ‘ladiš…recimo.

Na kraju, celokupno iskustvo nas je koštalo oko 600 evra. Naravno da se među nama našlo i onih koji su potrošili više želeći neko dodatno, nesvakidašnje iskustvo. Međutim, i bez toga, u ovom kampu aktivnosti je na pretek.

Ako ništa drugo, uvek možete da naravite svoju sofu od snega i leda. Krajnje je pogodna za posmatranje Aurore. Samo je okrenite ka severu! Ova naša gleda na jug, jer smo mnogo pametni.

Par saveta kada zađete u ove krajeve:

• Mrak pada rano, oko 16h. Alkohola i hrane nikad dosta kada žurke i sedeljke kreću tako rano. Ako udari nestašica, to se lako da rešiti. Samo se sprijatelji sa Nemcem. Oni uvek imaju neke unučiće. Naš se zvao Saša.
• Potapanje u rupe na jezeru posle saune je pomalo zastrašujuće a pomalo fascinantno iskustvo i nije tačno da će srce da ti stane. Mada je u Srba i promaja muka pregolema.
• Ne pecaj na ledu očekujući da uloviš večeru. Koncept je težak i mukotrpan jer su sve ribe u brumaciji, spavaju (da, ribe spavaju). Mamac im doslovno treba spustiti na glavu, po mogućnosti tik ispred usta. To znači da se rupe u ledu debljine 70 cm buše na svakih 10 metara i na svakoj se provede 10 minuta. Pa kad se ubode, ubode se. Svakih 5-6 nedelja neko nešto i upeca. Tada cela Kiruna zna za tog čoveka. Mi smo probali. Mi nismo taj čovek. Mi smo onaj drugi čovek. Bez ribe, sa plavim promrzlim prstima.
• Pazi kad lutaš tundrama. Za tren od snega do članka završiš u snegu do struka.
• Ako tražiš losove kao i mi, velike su šanse da ćeš naići samo na njihove tragove u snegu i poneki izmet. Mnogo su stidljivi, ali mnogo i muču tako da ih možeš čuti svuda unaokolo kada se zađe u tundru.

Tripblogpost.com