Praktična LolaŽivot

Srećna sam što sam smršala, ali…

Hajde da odmah razjasnimo najvažnije: nikad me nije bilo naročito briga koliko sam debela ili mršava

Jovana Gligorijević

Nikad nisam držala dijetu jer mi se ne sviđa odraz u ogledalu, nego zato što sam ili bila teška sama sebi ili bi me uhvatila frka da ću da zaglavim neku bolest (ovo je posledica hipohondrije, a ne prekomerne težine).

Elem, sudbina mi je dodelila kliničku depresiju (izlečena sam, hvala na pitanju), što je značilo tri-četiri godine na antidepresivima. S tim lekovima se nikad ne zna: neko smrša, neko se ugoji, nekome se ne dogodi nikakva promena u težini. Meni je zapalo da napucam oko 15 kila viška, što je na moju visinu od 157 centimetara značilo da otprilike izgledam kao lopta za pilates.

Mnoge žene odustaju od antidepresiva baš zato što goje i ostaju zarobljene u mračnom krugu depresije. Nisam imala dilemu oko toga da li ću radije biti srećno prase ili suicidalna riba.

Pomirila sam se s tim da ću se gojiti dok se ne izlečim.

Dobra stvar je što nagomilani kilogrami počinju da spadaju čim lekar isključi lekove, ali sve to ide dosta sporo. Tu stižemo do glavnog motiva zbog kog sam se bacila na dijetu: ne da bih što pre što bolje izgledala, nego, kad sam već izlečena, da što pre sa sebe zbacim depresivne masne naslage i jednom za svagda završim sa tom mentalnom kugom koja me je razvaljivala godinama.

I tako, posle mesec dana pretraživanja, čitanja, konsultacija sa lekarima, nutricionistima i trenerima, bacih se na tzv. LCHF, to jest, ishranu siromašnu ugljenim hidratima, a bogatu mastima i proteinima, uz redovne treninge. I ‘ladno upali!

Evo otapam se već tri meseca i osećam se kao zmaj, ali to sad nije bitno.

Bitno je da čak i uspešna dijeta ima mane i donosi neke probleme.

Prvo, nemam šta da obučem!

Tokom onih vrućina, u svemu sam izgledala kao da sam obukla džak. Majke mi. Sad imam celu kolekciju letnjih džakova: na cvetiće, na tufne, prugaste, kakve hoćete… Najgluplja stvar koju možete da uradite je da kupujete novu odeću tokom dijete. Ono što vam je sada taman, biće vam veliko za dve-tri nedelje. Sreća pa sam našla neku prodavnicu koja ima haljine u univerzalnim veličinama, ali em nisam dovoljno bogata da ih kupim 5-6, em imam nezgodan ukus, pa mi se dopala samo jedna. E, onda sam uvela princip koji moja baba zove „kod korita svukla, kod plota obukla“. To vam je ono kad skinete haljinu, odmah je operete, pa je ujutru opet obučete. Tako sam celo leto provela u jednoj haljini, što ne bi bilo strašno da nemam jedno 3-4 gostovanja na TV-u i desetak drugih pojavljivanja (plus fotke na društvenim mrežama) samo u toj haljini. Šta će narod da misli, ona Gligorijević se mesecima ne presvlači! Sad kad je zahladnelo, iskopala sam nekoliko komada u koje godinama nisam mogla da uđem, pa sam srećna kao da sam obavila veliki šoping. Usput sam shvatila da razni ejčendemovi, zare i ostali već godinama samo menjaju dezene kolekcija, a krojevi ostaju isti, tako da nisam ni retro ni demode, a i da jesam, baš me briga.

Foto: Pixabay

Međutim… Ljudi moji, otpale mi sise!

Ajde, nikad nisam bila Rakel Velč, ali zaboravila sam koliko sam ravna. Ako nekom trebaju brusevi sa B korpama, nek se javi, dajem besplatno ili menjam za A.

E, sad stižemo do najstrašnijeg dela: majko mila, kolika mi je glavudža!

Kad ti se otopi podbradak, pojavi se vrat, a i ramena ti se nekako suze i onda na svim fotkama vidiš samo svoju tikvu. Nedavno je prijateljica naletela na moje slike iz gimnazijskih dana i rekla mi: nemoj nikad ovoliko da smršaš, samo glava od tebe. Palo mi je na pamet da obrijem glavu da bi bila manja, ali moj ćelavi drugar kaže da to slabo pomaže – kad imaš globus, imaš globus i pomiri se s tim.  Uostalom, kad se setim od čega sam se izlečila i šta sam prošla, srećna sam što uopšte imam glavu na ramenima, pa nek je i 60 centimetara u obimu. Kapiram da ću se još neko vreme plašiti kad vidim sebe na fotkama, ali ću se navići.

U svakom slučaju, treba da smaknem još jedno pet kilograma da bih bila na predepresivnoj težini. To je sve što želim, ne pada mi na pamet da se spuštam na onu, kao, idealnu kilažu po formuli „visina minus 110“. Prvo, nikad tu kilažu nisam ni imala, a drugo, kao što rekoh, imam 157 cm, praktično sam midget i negde mora da me ima.

I na kraju, nikada, ali nikada nemojte da držite dijete i izgladnjujete se jer vam je neko rekao da ste se ugojili.

Ako ćete već na „režim“, a svaki režim podrazumeva odricanje, izdržljivost i upornost, radite to samo zbog sebe i svojih razloga. I preklinjem vas: volite sebe i svoje telo koliko god i kakvo god da je. Dijete često ne pale. Ja sam samo imala sreće. Ako je ovolika glavudža uopšte neka sreća.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije