PorodicaPraktična Lola

10 roditeljskih laži koje kvare odnos sa decom

Svi roditelji lažu svoju decu, svakog dana, ali jednostavno ne primećuju to. Možete govoriti svom detetu da nije lepo lagati, ali ako Vi sami konstantno govorite ove laži učite i njih da isto tako upotrebljavaju laži. Misliće da je u…

Redakcija

Svi roditelji lažu svoju decu, svakog dana, ali jednostavno ne primećuju to. Možete govoriti svom detetu da nije lepo lagati, ali ako Vi sami konstantno govorite ove laži učite i njih da isto tako upotrebljavaju laži. Misliće da je u redu lagati čim to rade i mama i tata.

I sama sam roditelj, tako da razumem da nekad lažemo kako bismo zaštitili decu, mnogo ih volimo da bismo mogli da dopustimo da ih nešto povredi. Međutim, shvatila sam da lagati decu ne donosi im nimalo dobrog, već izaziva kontraefekat i njih same pretvara u male lažljivce. To svakako nije ono što želimo da postignemo, stoga moramo prestati sa tim što radimo i da budemo iskreni i prema sebi i prema deci.

Neke od najčešćih laži koje roditelji nesvesno govore

Daćemo vam nekoliko primera laži koje roditelji često upotrebljavaju sa odgovarajućim boljim rešenjima. Ovi primeri će vam pomoći da razmislite i ispravite neke svoje laži koje svakodnevno govorite svom detetu.

„Deda Mraz te gleda i neće ti dati poklon ako nisi dobar.“

Ako se braća/sestre tuku i svađaju i želite da to prestane što pre i posegnete za ovom laži, neće osetiti nikakve posledice svog ponašanja (a i na kraju će saznati da ste ih svaki put lagali kada ste ovo govorili). Morate ih realno kazniti, npr. oduzeti računar/telefon/tablet na nekoliko sati ili ih udaljiti da budu sami neko vreme.

„Nikad neću dozvoliti da ti se desi nešto loše.“

Ovo je vaša namera, ali nije moguće ovo ispuniti. Ne možete štititi dete u svakoj sekundi. Umesto ovoga recite istinu, ali tako da dete bude svesno da ste tu za njega, štitićete ga, ali mora biti svesno opasnosti koje postoje. Možete reći nešto kao što je: „Uvek ću se truditi da te zaštitim, ali uvek će postojati loši ljudi i zato ne želim da, kad odemo u neku prodavnicu, odlutaš sam negde na primer. Ovde sam da te zaštitim, ali ako tako odeš negde sam, onda nisam više pored tebe, nisam tu i možeš sebe da dovedeš u neku opasnu situaciju.“ Ovo možda zvuči malo zastrašujuće, ali je svakako iskreno rečeno. Ne želite da ih uznemirite, zato pažljivo birajte reči.

„Park je zatvoren.“

Vi vrlo dobro znate da je park otvoren, ali nemate vremena odvedete dete tamo, jer imate obaveze koje morate da obavite. Umesto ovoga, budite iskreni. „Mama ne može sada da te vodi u park, jer moramo u nabavku namirnica za ovu nedelju kako bismo imali šta da jedemo i imam još neke bitne obaveze koje moram da završim danas.“ Možda će početi da plaču i da se žale, ali to je sasvim u redu, naučiće da u životu ne mogu dobiti uvek ono što traže. Bićete iskreni roditelj, a i kroz neko vreme dovoljno će odrasti da shvate da ih lažete kada kažete da je park zatvoren.

„Obećavam da neće boleti.“

Zamislite da dete treba da primi injekciju, ali ono počinje da vrišti i vi samo želite da to prestane kako biste završili sa posetom lekaru. Svakako će nastaviti da vrište,jer znaju da ne govorite istinu. I prvi put kad je dete primalo injekciju rekli ste da neće boleti, a bolelo je. Ipak znaju bolje. Naučili su iz prošle vaše laži. Nemojte ih lagati. Recite im da će osetiti mali ubod, malo bola, ali onda sve to prođe i biće im smešno. Objasnite im da moraju to da istrpe, zbog njihovog zdravlja. Nemojte biti lažov. Ovo će od vas napraviti lošeg roditelja, jer ako kažete da neće boleti, a njih počne da boli, vi ste ti koje će kriviti za taj bol. Istina je da injekcije bole, ali bol brzo nestane, pa se vodite tom činjenicom i dete će vam samo više verovati, nikako manje.

„Ti si najbolji umetnik, ovaj crtež je neverovatan!“

Nemojte toliko hvaliti dete ako niste iskreni. Verovali ili ne, deca nisu toliko lakomislena koliko vi mislite. Mogu prepoznati ton vašeg glasa, govor tela i znati da niste skroz iskreni. Umesto ovoga, možete pohvaliti kreativnost ili genijalnost u njihovom radu. Hvalite ih u onim stvarima u kojima ste potpuno iskreni po pitanju njihovih veština i sposobnosti, nije samo finalni proizvod predmet pohvale.

„Vreme je za spavanje!“

Tek je 19:30 i nije baš vreme za krevet, jer i sami znate da im je vreme za spavanje u 20:00. Jednostavno recite: „Vreme je da se spremamo za spavanje.“ Bitne su reči. Možda ste vi u sebi i mislili da je vreme za spremanje, ali ono što ste rekli je da je vreme za krevet. Budite sigurni da ste rekli šta ste mislili i da mislite ono što ste rekli. Sve je u održavanju poverenja između deteta i vas. Možda vam se čini kao „mala bela laž“, ali jedna za drugom dovode do većih problema u poverenju.

„Ne znam šta se desilo tvom crtežu koji je bio zalepljen na vratima frižidera.“

Znate šta mu se desilo jer ste ga vi bacili. Ne možete čuvati sve crteže, jer prosto nemate prostora za sve. Najbolje rešenje je da to i objasnite detetu. Pokažite mu fioku ili policu gde čuvate njegove najbolje radove. Ono samo može stavljati svoje crteže tu ukoliko želi da bude siguran da su na sigurnom. Kada se fioka napuni, tada je vreme da zajedno sa detetom sortirate crteže i vidite šta možda može da se baci, kako bi se oslobodio prostor. Ovim im dajete određenu odgovornost za njihove radove, a i vi ste onda iskreni roditelj.

Foto: Unsplash

„Dolazim za minut.“

Da, namera vam je dobra. Vi želite da stignete kako biste im pomogli ili zbog čega god da ste mu potrebni. Međutim, usred ste plaćanja računa i želite da završite ono što ste počeli da radite. Onda im to i kažite. Recite da treba da završite sa plaćanjem računa i onda ćete moći da im se pridružite. Nemojte lagati tako što ćete reći da je to za minut, zato što može trajati mnogo duže, a što više vremena prolazi preko tog jednog minuta, to je vaša laž veća. Izbegavajte laž tako  što ćete prosto reći istinu i biti konkretni.

„Idem odavde bez tebe.“

Umesto zastrašivanja, upotrebite konkretne i realne posledice kako biste pokrenuli dete. Možete reći: „Ako se ne obuješ i ne budeš spreman za 5 minuta, nećemo imati vremena da svratimo u park.“ Budite dosledni svaki put. Videćete da će dete slušati zato što kažete nešto, a ne zato što je uplašeno, jer će tada vaše reči imati težinu.

„Nemamo para sada da kupimo to.“

Objasnite ovo detetu tako da ono shvati. Recite mu kako želite svi da idete na letovanje/zimovanje pa ne možete sada da idete, npr. u bioskop ili ne možete da radite bilo koju drugu stvar. Pomozite im da shvate da se nekad moramo žrtvovati zbog nečeg lepog i zabavnog što želimo. Ovim ćete ih naučiti jednoj važnoj  životnoj lekciji.

Foto: Littlekidmoment / Shutterstock

Istina je najbolji način odrastanja i razvoja dece.

  • Najbrži način korigovanja ponašanja jeste da nauče da postoje posledice lošeg ponašanja

Ako Vaše dete histeriše na kasi svaki put kada odete u kupovinu zato što želi slatkiše i vi mu na to odgovorite „Kupiću ti sledeći put“, sami sebi nameštate budući neuspeh. Na kraju će dete shvatiti da kažete to svaki put i ta rečenica više neće imati nikakvog uticaja na njega.

Budite iskreni i neka snose posledice svog ponašanja. Imajći ovo u vidu, morate imati i spremno rešenje kada se ovaj problem pojavi sledeći put. Možete popričati sa detetom pre ulaska u prodavnicu i objasniti im da histerisanje kao ponašanje nije prihvatljivo i nije lepo.

Recite detetu da za takvo ponašanje postoji kazna. Možda će još neko vreme histerisati tako, ali ako ste dosledni u svojim kaznama, brzo će naučiti da njihovo ponašanje zaista ima posledice, jer se držite onoga što ste rekli. Vaše reči imaju tu moć da od Vas naprave roditelja kome se može verovati ili ne, a razvoj poverenja počinje već u ranom detinjstvu.

  • Bolje je učiti iz iskrenih komentara nego izbegavati razočarenja

Bolje je biti iskren i razočarati dete, pustiti ga da tokom života proživi mala razočarenja nego uništiti vezu između Vas i deteta. Poverenje je osnova jake veze između vas. Ako propustite detetovu utakmicu zato što ste išli na večeru sa prijateljima i zaboravili ste na utakmicu, tada uglavnom umesto iskrenog odgovora kažete: „Žao mi je što sam propustila utakmicu, imala sam važan poslovni sastanak koji nisam smela da propustim“.

Ovo je vrsta bele laži koja vremenom dovodi do nepoverenja, jer će dete shvatiti šta se dešava i da ga lažete. Vrlo je moguće da sretnete tog prijatelja dok ste sa detetom i da Vam tad prijatelj kaže kako je bilo dobro na večeri i da biste mogli opet da odete. Tada će dete znati da ste ga lagali. Uhvaćeni ste. Zar nije bolje reći istinu? Naravno da jeste, zato stvorite naviku da govorite istinu, čak i ako će ona stvoriti neprijatnu i bolnu situaciju za dete. Poverenje je najvažnija osnova svake veze, pa je nemojte upropastiti kad jednostavno možete biti iskreni u svemu.

Jednostavno je trebalo da kažete detetu „Žao mi je, nisam stigla na utakmicu, bila sam na večeri sa prijateljima i skroz sam zaboravila. Potrudiću se da dođem na sledeću, jer se sad osećam loše zato što sam ovu propustila.“ Biti iskren je uvek najbolji izbor. Gradite svoj kredibilitet svojom iskrenošću, i onda kada priznajete krivicu. O ovome je pisao jedan poznati časopis i naveo sledeće:

Deca se mogu izboriti sa bilo kakvim razočarenjem ako imaju podršku roditelja. Sa druge strane, ako roditelji nisu iskreni sa detetom, ono će sumnjati i u najmanje sitnice.

Budite iskreni, ne lažite, jer tako uništavate detetovu sposobnost da veruje. Malo poverenje dovodi do velikog poverenja. Ako Vaše dete ne može da Vam veruje kada su neki sitni problemi u pitanju, kako onda da Vam veruju kada naiđu velika, bitna pitanja, kao što su droga ili seksualni odnosi. Svi roditelji žele da imaju otvoren odnos sa detetom, ali mnogi roditelji umanjuju šanse za to, jer su se koristili malim lažima u ranom detinjstvu deteta, kada se to poverenje i formira.

Zelenaucionica.com – Aleksandra Ivković

Pročitaj još

Od iste osobe




Najnovije