Mika Antić: Koga da pitam, gladan i mokar, zašto se nismo sreli nikad?
Iako njega nema već trideset i kusur godina, pjesme Mike Antića žive punim redovima, usnama i očima.
Bio je novinar, slikar, pjesnik i reditelj, a u književnost je zvanično uplovio sa 16 godina. Nije se stidio ni drugih poslova.
“Bio sam zidarski pomoćnik, fizički radnik u pivari, kubikaš na pristaništu, mornar, pozorišni reditelj, bavio sam se vodovodom i kanalizacijom, radio sa kompresorima, obrađivao drvo, umem da napravim krov, glumio sam u jednom lutkarskom pozorištu, pravio lutke, vodio televizijske emisije, bio konferansije”, stoji u njegovoj biografiji.
Dobitnik je nagrada za poeziju, novinarstvo i film, a zbog svog rada je trpio i cenzuru. Naime, njegov film “Doručak sa đavolom” nije se smio prikazivati u Jugoslaviji.
Boemski život ga je koštao zdravlja.
Pesma za nas dvoje
Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreće njene
i sreće moje.
Pijana kiša šiba i mlati,
vrbama vetar čupa kosu.
Kuda ću?
U koji grad da svratim?
Dan je niz mutna polja prosut.
Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam, gladan i mokar,
zašto se nismo sreli nikad?
Il je već bilo?
Trebao korak?
Možda je sasvim do mene došla.
Al’ ja,
u krčmu svratio gorak,
a ona
ne znajući – prošla.
Ne znam.
Ceo svet smo obišli
u žudnji ludoj
podjednakoj,
a za korak se mimoišli.
Da, mora da je tako.
Mika Antić
