Naslovna vijestRadoznala Lola

Stihovi ljubavi i gorčine: 10 naših vječnih pjesama

Svjetski dan poezije slavio se u drugom obliku još od 1505. godine. Uglavnom se slavio u oktobru, ponekad petog dana u mjesecu, ali krajem 20. vijeka slavlje se održavalo 15. oktobra.

Piše: Jelena Pralica

Foto: Rodi9 / Shutterstock

Foto: blic.rs

Branko Miljković – Uzalud je budim

Budim je zbog sunca
koje objašnjava sebe biljkama
zbog neba razapetog između prstiju

Budim je zbog reči
koje peku grlo, volim je ušima
treba ići do kraja sveta
i naći rosu na travi

Budim je zbog dalekih stvari
koje liče na ove ovde
zbog ljudi koji bez čela
i imena prolaze ulicom

Zbog anonimnih reči, trgova
budim je zbog manufakturnih pejzaža
javnih parkova

Budim je zbog ove naše planete
koja će možda biti mina
u raskrvavljenom nebu
zbog osmeha u kamenu
drugova zaspalih između dve bitke

Kada nebo nije bilo više
veliki kavez za ptice nego aerodrom
moja ljubav puna drugih
je deo zore koju budim

Budim je zbog zore, zbog ljubavi
zbog sebe, zbog drugih
budim je, mada je to uzaludnije
nego li dozivati pticu zauvek sletelu

Sigurno je rekla, neka me traži
i vidi da me nema
ta žena sa rukama deteta
koju volim

To dete koje je zaspalo
ne obrisavsi suze koje budim
uzalud, uzalud, uzalud

Uzalud je budim
jer će se probuditi
drukčija i nova

Uzalud je budim
jer njena usta
neće moći da joj kažu

Uzalud je budim
ti znaš, voda protiče
ali ne kaže ništa

Uzalud je budim
treba obećati izgubljenom imenu
nečije lice u pesku

Ako nije tako
odsecite mi ruke.

Pročitaj još

Od iste osobe




Najnovije