Ne bojte se, smrt nije kraj vašim avanturama, ili bar onome što je od vas ostalo. Sve što vam treba je predsednik za muža, klimava politička situacija, milioni obožavatelja i jedan doktor sa jezivom opsednutošću vašim telom.
Izvor: Ivana Adamović - kulturkokoska.rs
Foto: Pinterest.com
Od kako je sveta i veka, čovek se pitao sta ga čeka kad umre: Čika Anubis sa vagicom, ili gozba u Valhali? Romantična vožnja gondolom preko reke Stiks ili reinkarniranje u pantljičaru? Sveti Pera kraj kapije ili gomila devica?
Smrt je nelagodnost koja čeka svakog, a strah od nepoznatog navodi nas vekovima da smišljamo kakve sve lude avanture čekaju našu dušu „s one strane”. Međutim, ako pitate Tutankamona, Ramzesa II ili nesrećnu mumiju iz podruma Narodnog muzeja u Beogradu, vaša duša ne mora biti jedina koja može imati avanture – vaši posmrtni ostaci žive svoj posthumni život, nekad mnogo luđi nego život za života.
Nažalost, priča o upokojenom telu Eve Peron je tu negde u rangu priče prosečnog egipatskog faraona (koji svoju grobnicu nije iskopao negde dublje, nego pod nosem arheologa), s tim što se radnja ove bizarne priče odvija u drugoj polovini 20. veka, i ma koliko neverovatno zvučala – itekako je istinita.
Za sve one koji nisu gledali mjuzikl Evita sa Madonom u glavnoj ulozi (među kojima smo i mi, nismo želeli spojlere), Eva Maria Duarte de Peron rođena je u Argentini, 7. maja 1919. godine. Iako iz siromašne porodice, uspela je da se domogne prestonice i izgradi karijeru uspešne i voljene radio glumice (Evin život i karijera su priča za sebe, i o čemu će, možda, biti reči drugom prilikom). Svog budućeg muža, pukovnika Huana Perona, upoznala je 1944. godine; dve godine kasnije golupčići su se i venčali, a bračni poklon je došao u vidu Peronovog postavljanja na čelo države kao predsednika. Evita je shodno tome postala prva dama Argentine. Ona je imala 24 godine, a on 48.
Izvor: en.wikipedia.org
Ako je zamišljate kako se samo smeška na prijemima i želi mir u svetu kao druge manekenske prve dame, grdno se varate. Eva Peron je svoju poziciju iskoristila ne bi li se borila za prava radnika i (pro-peronističke) sindikate, kao i za prava žena osnovavši prvu žensku partiju u zemlji (Ženska Peronova Partija). Nakon šest uspešnih godina borbe za „malog čoveka”, stekla je poseban status među Argentincima; toliko je bila popularna da ju je narod maltene bez izbora hteo postaviti na poziciju potpredsednika. Tih planova je i bilo i 1951. nominacija je podneta, međutim sudba kleta je htela da se Eva razboli.
Naime, otkriven joj je rak grlića materice; 17. oktobra 1951. godine zvanično je odustala od trke za potpredsednika, na balkonu pevajući Argentini da ne plače za njom. Ako Holivud, Brodvej i Endru Lojd Veber kažu da se tako desilo, ko smo mi da sumnjamo u to?! (deo pravog oproštaja možete naći na ovom linku).
Da li je Huan Peron voleo Evu ili Evinu slavu međ’ narodom pitanje je koje verovatno kompleksnije od zapleta u prosečnoj, ljubavnoj sapunici (skoro pa nam ga je žao u mjuziklu). Ono šta sa sigurnošću možemo reći je to da je bio i više nego svestan da njegova popularnost zavisi od njegove žene, te događaji koji su sledili nakon Evine dijagnoze i smrti jesu posledica njegove težnje da njenu sliku i imidž i u smrti zadrži pokraj sebe. Bukvalno.
Peron je od supruge sakrivao njenu pravu dijagnozu. Kao razlog prve hitne operacije navedeno je vađenje slepog creva umesto histerektomije, sve radi očuvanja slike zdrave i lepe Evite. Ona je i prva osoba u Argentini koja je lečena hemoterapijom, ali nije postojao lek koji bi joj pomogao. Njeno stanje se pogoršavalo, a bolovi su bili nesnosni, toliko da je Peron naložio da joj se uradi lobotomija. Da pomogne njoj ili sebi, teško je reći, ali Huan je želeo Evitu živu što je duže moguće, jer mu se tron klatio pod dupetom.
Izvor: en.wikipedia.org
To je urodilo plodom, Peron je u Junu 1952. godine ponovo izabran za predsednika. Prilikom ceremonijalne parade Eva je „bila tu” (ono što je od nje ostalo) pored njega, a skriveno pod širokom bundom bile su i mehanizacije koje su je držale uspravno (DIY od gipsa i žica), a nakon inauguracije Eva je proglašena „Duhovnim vođom nacije”.
Posle višemesečne agonije, 26. jula 1952. godine Eva je napokon pronašla mir u smrti. Moša!
Vest o smrti „Duhovne predvodnice” pogodila je Argetince niotkud. Proglašeno je skoro pa vandredno stanje: institucije su prestale da rade, deca vraćena iz škola, radio je prestao sa emitovanjem programa (kao kad je Tito umro, setiće se naši stari). Tokom dana ožalošćen narod se počeo skupljati oko rezidencije gde je Evita preminula; toliko je ljudi bilo da su blokirali ulice u 10 blokova oko zgrade. Dok su prenosili njeno telo iz palate u zgradu Ministarstva rada (o, da, baš tamo!) hiljade ljudi pokušavalo je da joj se približi, što je dovelo do osam smrtnih slučajeva i oko 2.000 povređenih (a niko nije umro za Tita, ccc!)
Dve nedelje je njeno telo bilo izloženo u staklenom sarkofagu u zgradi Ministarstva za rad, a kolone ljudi koji su došli da se pozdrave sa svojom Evitom nizale su se kilometrima. Nestalo je cveća u Buenos Ajresu, pa su morali da ga uvoze iz Čilea. Čak je posebna memorijalna ceremonija bila održana za argentinske sportiste tokom LOI u Helsinkiju.
Evi Peron je dodeljena državna sahrana sa svim počastima, iako nije bila zvanični funkcioner. Devetog avgusta njeno telo je prebačeno u zgradu Kongresa, gde su državnici imali tu čast da se s njom oproste bez mešanja sa plebsom. Sutradan, posmrtnu povorku su pratili Peron i njegov kabinet, Evina porodica, delegati stranke, ali i radnici, medicinske sestre, studenti i mnogi drugi – tri miliona ljudi ispraćalo je Evu Peron na poslednji počinak. Imala je samo 33 godine kada je umrla.
Izvor: en.wikipedia.org
Čak i u smrti, Huan Peron Evi nije davao mira. Dok je bila na samrtnoj postelji, Huan se uortačio sa izvesnim patologom dr Pedrom Arom i zajedno su skovali plan o balsamovanju Evinog tela (ako je Lenjinu uspelo, što ne bi i njoj!). Ara je sa svojim tajnim receptom balsamovanja spremno dočekao vest o Evinoj smrti, a tretman je započet ni sat posle poslednjeg otkucaja njenog srca.
Čitajući o gospodinu Ari i njegovom prisnom odnosu sa Evinim moštima, dolazimo u iskušenje da malo bljucnemo. Ovaj doktor bio je poznat kao vrhunski balzamer; imao je običaj da samouvereno mlatara savršeno očuvanim glavama preminulih siromaha koje je eto tako držao u svojoj torbi (traženje papirne maramice po istoj zahteva spretne prste i jak želudac). Za razliku od klasičnog balzamovanja tela, koje zahteva da se odstrane „iznutrice” i šuplje telo napuni tečnošću, Ara je Evine organe sačuvao. Načinio je samo dva mala reza na celom telu – jedan na vratu i drugi na stopalu. Tečnosti iz tela zamenio je svojim tajnim receptom na bazi alkohola i glicerina. U telo je takođe ubrizgao i vosak i konzervanse, a onda ga uvio u tanak sloj plastične folije. Kao kad želite da sačuvate svežinu svoje klope u frižideru. Njam-njam!
Sve u svemu, čitav proces trajao je godinu dana i koštao je 100.000 dolara. Rezultat je bilo telo koje je više izgledalo kao voštana lutka; posetilac koji ju je jednom prilikom dotakao izjavio je da je „zvučala šuplje, kao lutke u izlozima prodavnica”. Druga stvar koju su posetioci primetili je da je dr. Ara uvek tu, pored njenog tela i da je uvek nežno pazi.
Nakon ispraćaja, Evitino telo je čuvano (pod Arinim budnim okom) u zgradi argentinske Opšte konfederacije rada dok se prikladan spomenik u njenu čast ne izgradi. Pod time mislimo na grandiozni mauzolej sa statuom većom i veličanstvenijom od Kipa slobode u Njujorku.
Avaj, ništa od toga. Naime, Peronova namera je bila da ovako savršeno sačuvano Evino telo izloži kao Lenjina pred narod, kako je nikad ne bi zaboravili, (čitaj: njega). Projekat je bio bezobrazno skup i trajao je predugo za Peronovu klimavu vlast. Godine 1955. on je bio svrgnut s vlasti tokom Oslobodilačke revolucije, nakon koje je brzim trkom pobegao iz Argentine u Španiju. Evitino telo je ostavio za sobom – samo sa doktorom Arom.
Prenosimo. Ustupamo prostor. Stavovi iskazani u prenesenim tekstovima su lični stavovi ili stavovi redakcija u kojima je autor zaposlen i nisu nužno stavovi Lola magazina.
