Radoznala Lola

Eva Peron: Od kolevke do kamiona

Ne bojte se, smrt nije kraj vašim avanturama, ili bar onome što je od vas ostalo. Sve što vam treba je predsednik za muža, klimava politička situacija, milioni obožavatelja i jedan doktor sa jezivom opsednutošću vašim telom.

Redakcija

Izvor: Ivana Adamović - kulturkokoska.rs

Foto: Pinterest.com

Kamioni – avioni

I u smrti Eva je bila previše opasna, bila je simbol Peronista i morala je biti uklonjena sa očiju javnosti. Kada je saznao gde se telo nalazilo, novi predsednik Pedro Aramburu naredio je da se ono sahrani na tajnoj lokaciji, ne bi li sprečio Peronove pristalice da se okupljaju oko njenog groba i iskoriste je kao simbol novog ustanka.

Čovek po imenu Karlos Koenig dobio je zadatak da pod okriljem noći oduzme telo doktoru Ari. Tako ju je on maznuo, natovario je u kamion sa namerom da je prenese na groblje Čakarita u Buenos Ajresu i u tajnosti je sahrani (što zapravo i ne bi bilo loše, s obzirom na sve što je Evu tek čekalo). Ono što se desilo je posebna vrsta bizarnosti čak i za dotadašnje standarde Evinih moštiju.

Nakon što je utovario Evu u kamionče, Koenig je krenuo svojim putem, kada ga je uhvatila dremka. Kao svaki savesni vozač, parkirao je vozilo i odremao jednu rundu. Kada se probudio zatekao je kamion misteriozno okružen svećama i cvećem. Očito uzdrman, umesto da nastavi put ka groblju, on je telo preneo u drugi kamion i odvezao je na drugu lokaciju da prenoći, da bi ujutru ponovo zatekao kamion okružen cvećem i svećama.

Sad, većina prisebnih ljudi zaključila bi da vas neko prati od početka i namerno neprimetno pravi oltar tamo gde Eva počiva, ali gospodin Karlos nije bio pri sebi (dve noći provedene pored lutkastog tela pokojnice rade svašta sa vašim kognitivnim sposobnostima). Zaključio je da su „više sile” u pitanju te je telo poneo sa sobom i sačuvao ga na tavanu iznad svoje kancelarije. Treba spomenuti da je ovaj čovek radio za Vojnu obaveštajnu službu.

Naravno, ovo je Koenigovo svedočenje; kako je Eva zaista završila na tavanu nećemo nikada znati. Možda se sve zbilo kako je on rekao, a možda je namerno sakrio ne bi li imao čime da se trampi u slučaju da se peronisti vrate na vlast i započnu čistku. A tu su i glasine o nekim „ličnijim” razlozima zbog kojih bi hteo Evu na dohvat ruke. Sve u svemu – Koenig ju je sakrio kod sebe.

Godinu dana mu je Evita visila nad glavom (skoro pa bukvalno). Kada je Aramburu napokon saznao da je Evita uspela čak i u smrti da zavede jednog od njegovih pristalica, bojao se da telo zadrži u Argentini, bilo ono sahranjeno u tajnosti ili ne. Koenig je otpušten, a telo je preneseno u Italiju, tačnije u Milano, gde je na groblju Musoko sahranjena pod imenom Maria Magi Magistris.

Ne, to nije mir koji Evita čeka

Godine 1971. Aramburua je pogubila zaostala peronska gerila (čovek je s razlogom bio paranoičan). Nakon njegove smrti tajna lokacija Evinog groba više nije bila tajna. Nova vlada poslala je jednog sveštenika i jednog pukovnika (od svega po malo) u Milano radi ekshumacije tela. Oni su je natovarili u pekarski kamion (žena je više vremena provela po kamionima nego pod zemljom) i predali Huanu Peronu koji je i dalje bio u egzilu u Španiji.

Izvor: pinterest.com

Treba napomenuti da je u tom trenutku prošlo 16 godina od Evine smrti, za koje vreme se Peron ponovo oženio. To ga nije sprečilo da u svoj dom dovede i posmrtne ostatke svoje prethodne supruge, sa sve doktorom Arom koji je veselo doskakutao da popravi svoju voštanu lutku. Telo je svoje italijanske dane provelo u vertikalnom položaju, te su oštećenja nastala na stopalima, dok je lice bilo malo spljošteno.

Nakon opravki, Eva je zauzela počasno mesto u kući Peronovih – u trpezariji. Ako mislite da nema ničeg goreg da sa mužem obedujete u prostoriji gde stoji izloženo telo njegove preminule supruge, verujte nije to ništa. Izabela Peron, njegova treća žena, bila je zadužena da brine o telu svoje prethodnice, da joj češlja kosu svakog jutra i doteruje. Barbika u realnoj veličini – samo za vas! Po povratku u Argentinu, Huan Peron 1973. godine biva po treći put izabran za predsednika. Evu je ponovo ostavio samu (sa doktorom Arom).

Godinu dana nakon Peronove smrti 1974. godine, Aramburuovo telo počelo je da pravi dar-mar po Argentini. Njega je otela Peronova gerila Montoneri ne bi li izvršili trampu sa Peronovom udovicom Izabelom, novom predsednicom Argentine, odnosno ne bi li vratila Evitino telo iz izgnanstva u Argentinu. Ova igra je urodila plodom i Eva je vraćena. Aramburuovo telo je ostavljeno na sred ulica Buenos Ajresa.

Mukama je došao kraj?

Po povratku usledile su nove opravke Evinog tela, ovog puta od strane Dominga Telečea. Pored nepopravljivih oštećenja njenih stopala, Domingo je bio zapanjen dobrim stanjem moštiju posle svih putešestvija i nesreća koje je doživelo (deo intervjua koji je on dao, kao detaljan opis i izgled Evite nakon popravki možete videti ovde). Otvoren kovčeg s njenim telom je bio kratko izložen pokraj Peronovog. Bilo je planova da se napravi zajednički mauzolej/spomenik, nalik Evinom prvobitnom, ali kada je Izabela Peron smenjena 1976. godine Evitino telo je napokon bilo vraćeno njenoj porodici, koja joj je želela mir.

Posle svih muka koje je posle smrti preživela, Eva je taj mir i dočekala. Kako su previranja u državi bila najveći krivac za njene nesreće, nova vlada odlučila je da se iskupi tako što će obezbediti Evitin mir najbolje što može. Sahranjena je u porodičnoj grobnici Duarteovih na prestoničkom groblju La Rekoleta, u doslovnom čeličnom bunkeru šest metara pod zemljom (ako zagrme nuklearne rakete, Evino telo će i to prevazići). U ovom bunkeru njen sanduk čuvan je ispod čak dve druge odaje sa drugim posmrtnim ostacima Duarteovih, sve u cilju da Eva bude što nedostupnija.

Foto: Chilaz / Shutterstock

Ipak…

Godine 1995. Tomas Eloj Martinez objavio je knjigu Santa Evita koja opisuje posmrtni život Eve Peron. Iako delo fikcije, mnogi događaji su u vernosti prikazani dok su drugi inspirisani raznim urbanim legendama koje prate ove posmrtne ostatke.

Još tokom Evinog prvog izlaganja kružile su glasine o nedoličnom ponašanju doktora Are prema njegovoj „lutki”, a termini „nekrofilija” i „skrnavljenje tela” su često mogli da se čuju. Ara nije jedini koji je optuživan za ovakve nečasne radnje, gospodin Koenig i njegov asistent Aranciba su optuživani za isto. Postoje i mitovi da je napravljeno i nekoliko kopija od voska, da je neko čekićem izlupao original, a da je jedna od kopija služila i nekom vojnom oficiru kao seks-lutka.

Događaji ispričani u ovom tekstu (pa i neke od ovih glasina) poslužile su kao inspiracija za film “Eva No Duerme” (Eva ne počiva). Priča je ispričana u tri poglavlja: Prvo je o balsamovanju tela i Arinom opsednutošću svojim delom, drugo o Koeningovom skrivanju tela i treće o trampi Aramburuovog tela za Evino. !Kokoška nije imala prilike da film pogleda, pa ne možemo dati nikakvu kritiku ili preporuku, sem da jednu od uloga igra Gael Garsija Bernal. Možda je to dovoljno.

Nesreća Evite Peron je ta što je umrla na vrhuncu slave, kada su je ljudi previše voleli. Njeno telo postalo je simbol peronske politike i zbog toga mir nije moglo imati. Sa nadom ćemo poželeti da će na groblju La Recoleta počivati u miru zauvek (pa i posle nuklearne katastrofe).

A sada, čikamo vas da sa istim ugođajem slušate i gledate mjuzikl Evita!

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije