A ja se bojim čoveka u sebi i sebe na tebi.

U cik zore, budim se u ruhu čoveka
Ko će ovako do veka?
U ruhu grešnika
Ko će ovako do narednog cika?
U ruhu smrtnika
Bez božanskog lika

U podne, moje telo postaje tvoje
A sve naše boje se nikoga ne boje
Ni Boga ni čoveka
Ko će, jedini, ovako do veka?
U dodiru tvom nalazim božanstvo
Ljudskog lika
Bivstvu našem nema leka

Početak mraka početak je našeg kraha
Jer zora je sve bliže, a tvoja usna sve niže
Jer zora će svanuti
A ja ću te u svom ljudskom ruhu staviti
U tvoje ljudsko odelo
Jer božanstvo, ipak, nije čoveka delo

A ja se bojim čoveka u sebi
I sebe na tebi.