Lole iz komšilukaNaslovna vijest

Mirjana Bobić – Mojsilović u epizodi “Đubre”

Misliš da si moderna, da si OK, da si razumela o čemu se radi u životu, i da ti je sve jasno: misliš da si ti gospodar sopstvenog života, da si napokon razjasnila sebi sve o tome kako živeti lako, lepo i jednostavno, a onda dođe taj običan dan, kad moraš da otvoriš orman i kada, ako u tebi ima bar zrno poštenja, moraš sebi da priznaš da ništa nisi napredovala, i da je sve po starom.

Mirjana Bobić Mojsilović

Izvor: AllMe Facebook

Foto: Unsplash.com

Dakle, otvorila sam orman sa idejom da iz njega izbacim sve što mi ne treba, što više ne nosim, što odavno nisam nosila.

Krenula sam u letnje čišćenje svog života sa prilično velikim entuzijazmom: sve sam prvo izvadila i bacila na krevet, a zatim sam odvažno krenula u trijažu – ovo mi treba, ovo mi ne treba.

Crvena haljina sa rasprodaje – ide u đubre! I ova siva koju nikada nisam obukla. I štrikana kapa sa cirkonima. I stara i izgrebana kožna jakna. I nekoliko belih košulja koje više i nisu tako bele.

I stolnjaci, jedan od damasta, za trpezarijski sto za 12 osoba, sa sve salvetama, jer nemam sto za 12 osoba, i šareni okrugli stoljnjak koji je preveliki za moj četvrtasti sto, i heklana zavesa, i šustikle i nekoliko rasparenih jastučnica, i dva SINALCO peškira za plažu, i stare zavese, i nekoliko iznošenih crnih haljina, i jedne široke crne pantalone iz 2000. godine, i tri para farmerki, i majice sa golim leđima, i četiri tunike za plažu, jakna „za kad idem na izlet, u jesen“ i tri tašne, malo fucnute, i to će u đubre kao i čitava kutija najlonki i grilonki, i jedno deset belih majica sa rukavim svih dužina – vreme je da ih bacim i da kupim tri nove za sezonu, zar ne, i onaj kajiš sa perlicama, i to ide u đubre. I suknja od tila, takozvana baletska, i nju sam samo jednom obukla, i to ide napolje, i tri sakoa stara najmanje deset godina. Super.

Izvor: Unsplash.com

A onda mi pogled pada na taj kajiš sa perlicama. Pa, vratiće se moda. I oblačim odbačene sakoe, pomislim da još uvek mogu da prodju i da mi dobro stoje. Damastani stolnjak me moli da ga ne bacam, jer mi ga je kupila mama kad sam se udavala, i OK.

Pakujem ga ponovo u kesu, ko zna, možda jednog dana… I oblačim crvenu haljinu – gle pa mogla bih da je nosim! I odjednom, u belim majicama vidim potencijal za zimu – mogu da ih nosim ispod džempera. I tako sam, malo po malo, skoro sve vratila u orman.

Za đubre je bila samo mala napunjena kesa iz Idee.

Gledale smo se ta mala kesa napunjena čarapama, jednim šalom, starim vešom i šarenim zavesama, nekoliko trenutaka. I učinilo mi se da mi se nacerila.

Izvor: Unsplash.com

Shvatila sam da sam postala zgrtač, da se teško odvajam od stvari. Mogu da poklanjam drugaricama, ali iz nekog razloga teško mi je da ih bacim.

A to je, koliko znam, prvi znak starenja.

Tako da, otvaram orman ponovo. I bacam sve što nisam ni jednom obukla, ili upotrebila u poslednjih godinu dana.

Sa tri pedesetolitarske crne kese za đubre (prepune prošlosti i strahova da možda više neću imati) u rukama, odlazim do kontejnera.

I mašem vam kao skroz nova osoba.

Izvor: AllMe Facebook

Pročitaj još

Od iste osobe




Najnovije