Naslovna vijestPraktična Lola

Šta dobijaš kad izgubiš telefon

Još nisam ni otvorila oči, a već pokušavam da napipam telefon. Tu je negdje u blizini- znam zasigurno; uvijek je u blizini. Ah, tu je. Na krevetu, tik pored jastuka.

Piše: Nataša Bursać

Foto: g-stockstudio / Shutterstock.com

Često pomislim da to nije dobro, prvenstveno za moje zdravlje, ali onda se sjetim- pa takva su vremena, tako se danas mora? Vremena možda jesu baš takva, ali da li se zaista baš mora tako?

I zašto, uopšteno gledajući, ne ugasim taj prokleti telefon bar ponekad? Barem Wi-Fi? Čega se to tačno bojim? Cijenim da je neki strah u pitanju.

I onda shvatim, i priznam, iskreno se bojim da ću nešto propustiti. Moram svako toliko da vidim šta se to, pobogu, u svijetu dešava, a hvala Bogu uvijek se nešto dešava.

A kako bi mi zapravo svakodnevica izgledala da se oslobodim tog straha? I eto nisam pazila šta sam poželjela – pa sam upravo to i dobila.

Kako to obično kod mene biva, spretljam se u pokušaju multitaskinga, i moj telefon tom prilikom strada. Pao je ekranom okrenut podu; i dok sam posegnula za njim, u nadi da se ipak nije ništa desilo, jer pobogu “stalno mi ispada i preživi”, shvatam – ovaj put nije.

Ukratko, tako sam se vratila staroj dobroj nokiji (ali ne onoj 3310 – nažalost, dodala bih), starom dobrom SMS-u, i pozivima.

I, zapravo, štošta sam time dobila:

NOVA JUTARNJA RUTINA

Ujutru ne izgubim bar pola sata u krevetu, “na telefonu”. Umjesto toga, prvo pogledam kroz prozor, zatim pratim jutarnji program na TV-u ili radiju, popijem kafu; i sjetim se poslije da sam je zaista popila.

Nađe se vremena i da se natenane sredim za taj da. Divna riječ ta – natenane; objašnjava šta nam sve tačno nedostaje ovih dana; raditi nešto natenane.

I da, radio je moja nova ljubav. Prati me kroz moju novu jutarnju rutinu.

Foto: Vadim Georgiev / Shitterstock.com

VIŠE VREMENA

Tek je podne, a toliko sam već toga uradila. Sredila sam kuću, radila vježbe, spremila sebi doručak; te doručkovala, pazi sad – bez telefona u rukama. I još sam voćnu salatu napravila i pojela u miru.

I posao sam odradila. I šta sad?

Sjetim se da sam nedavno počela čitati jedan divan roman; za koji poslije nažalost nisam imala vremena. Navodno! Ali sada imam!

VIŠE VREMENA ZA LJUDE I, NE MOGU DOVOLJNO OVO DA NAGLASIM – RAZGOVORE

Da, toliko sam vremena provela u razgovoru sa svojim ljudima. Nisam ih gledala i slušala preko ivice pametnog telefona.

I okolinu sam generalno, bolje i više primjećivala. Isto tako, lijepo je sjediti u kafiću uz Vrbas, a da stvarno gledaš Vrbas; ne da ga slikaš.

I kada ste poslednji put prošetali gradom, a da niste svako toliko pogledali u telefon ili htjeli nešto uslikati. Ok, priznajem, kamera mi je ipak malo nedostajala.

Foto: Antonio Guillem / Shutterstock.com

RUČAK BEZ TELEFONA

Iako mama često viče na mene zbog telefona pored escajga, imam osjećaj da, ako ga sklonim sa stola za ručavanje, stalno razmišljam šta se u mom telefonu dešava dok mene nema; dok ja tamo nešto jedem.

Ali, kada nemate tih briga, jer nemate telefon, ručak je zapravo ukusniji.

BOLJI SAN

Pred spavanje ne provedem (evo priznajem) i po nekoliko sati na telefonu. Ne izgubim se u tom virtuelnom svijet, i ne odvede me Instagram “tačno tamo gdje sam htjela”.

I ako se pitate – ne, nisam svako malo “palila” računar, niti zamijenila telefon nekim drugim uređajem (osim gore pomenute nokije).

Roman sam pročitala, radio u svakodnevici zadržala, poneki novi recept pronašla (sama, eksperimentišući, ne tražeći ih on-line), vikende kvalitetnije provodila, napolju.

Sve to samo da bih opet nabavila pametni telefon – i to bolji od prethodnog, sa nekim novim opcijama i mogućnostima. Zašto? Pa morala sam! Morala! Morala?

Pročitaj još

Od iste osobe




Najnovije