Brojne nevladine organizacije u Srbiji konstantno skreću pažnju na problem nasilja nad ženama ali i na nebezbednost okoline, kao i to da su zbog različitih životnih okolnosti žene i devojke primorane da se kreću u nebezbedno vreme, nebezbednim putevima i nebezbednim prevoznim sredstvima.
Izvor: VICE Srbija
Foto: YouTube Screenshot
– U Srbiji od juna 2017. kada je usvojen Zakon o seksualnom uznemiravanju, do kraja godine bilo je 25 prijava i samo dve osude – izjavila je Bobana Macanović iz Autonomnog ženskog centra za VICE.
A onda se u Srbiji, u Beogradu, 2018. godine desio slučaj u kome nasilnik napada devojčicu u tramvaju zbog koga je cela javnost skočila na noge, što je rezultiralo i brzim odgovorom policije. Ali je nekako, i pored gore navedenih činjenica javnost bila šokirana i svetlo je sa nasilnika upereno na žene koje “nisu odreagovale”.
– Pravo pitanje je ko predstavlja opasnost po društvo. Žene u tramvaju ili nasilnik. Dakle, na koga treba usmeriti društvenu akciju. Drugo pitanje je zašto te žene nemaju nikakvu moć da reaguju. Pretpostavljam da su uplašene i da su najverovatnije i one bile žrtve sličnog ili drastičnijeg nasilja u tim godinama. I na kraju, ne smemo njega da oslobodimo odgovornosti prozvavši ga manijakom od koga se to očekuje. To je vrlo svestan nameran čin koji je proizvodi ideje da na to ima pravo. Mi moramo njemu i sličnima da poručimo da na takvo ponašanje nema pravo i da ono nije društveno prihvatljivo. U suprotnom šta ćemo sa situacijama gde ne sede tri žene u blizini – jasno ističe Bobana Macanović.
Izvor: Twitter Screenshot
Podsetimo, na snimku se mahom vide starije žene, i snimak nema originalan zvuk, te niko ne može tvrditi da se neka od njih nije verbalno suprotstavila ili barem rekla da treba pozvati policiju. A možda nisu uradile ništa od navedenog, možda su se sve samo zaledile od straha.
Podsećamo još da smo se u tekstu Seksizam i Beograd: Koliko je naš grad planiran i za žene? detaljno bavili problemom sveukupnog osećaja bezbednosti žena u Srbiji u Beogradu i drugim mestima. Tamo se navodi da je u okviru istraživanja koje je sprovao Autonomni ženski centar, svaka deseta ispitanica je navela da se ne oseća bezbedno u mestu u kom živi. U okviru istog istraživanja pominje se da je 80,8 odsto žena navelo da same brinu o svojoj bezbednosti, a njih 13,1 kao službu koja brine o tome vidi policiju.
“Evropska povelja o rodnoj ravnopravnosti takođe naglašava da žene u većoj meri koriste javni prevoz zbog faktora kao što su primanja, starateljske obaveze ili radno vreme (Član 26) i da potpisnice moraju biti svesne različite mobilnosti i načina korišćenja javnog prevoza.
Kako bi se poboljšalo iskustvo žena u korišćenju javnog prevoza, Brazil je recimo, uveo dodatno osvetljenje u svim vozovima i autobusima, dok u određenim gradovima Indije i Japana postoje prevozi rezervisani isključivo za žene”, navodi se još u članku.
Dakle, umesto brzoplete osude i bacanja svetla i krivice na zaleđene žene, možda bi trebalo osvetleti ulice ovog grada, i uvesti bezbedonosne sisteme u prevoz kako se ovakve stvari više ne bi ponavljale.
Prenosimo. Ustupamo prostor. Stavovi iskazani u prenesenim tekstovima su lični stavovi ili stavovi redakcija u kojima je autor zaposlen i nisu nužno stavovi Lola magazina.
