Radoznala Lola

Istina o “jezivom” zakonu o abortusu koji je Njujork upravo usvojio

Donošenje novog zakona u državi Njujork, prema kojem je abortus u određenim slučajevima dozvoljen do samog kraja trudnoće, podigao je puno buke, ne samo u Americi, već širom sveta.

Redakcija

Izvor: Ljubica Krstić - Noizz.rs

Foto: rollins.edu

Pre ovog zakona, u Njujorku je abortus mogao da se izvede do 24. nedelje trudnoće, a nakon toga je bio dozvoljen samo pod uslovom da je život majke direktno ugrožen.

Novi Zakon o reproduktivnom zdravlju, koji je na snagu stupio 22. januara ove godine, uneo je nekoliko izmena, ali ona koja je izazvala najviše diskusije odnosi se na dekriminalizaciju abortusa u trećem trimestru.

Prethodni zakon, koji je na snazi bio poslednjih 50 godina, dozvoljavao je abortus do 24. nedelje, ako nastavak trudnoće dovodi u pitanje život trudnice. Nove odredbe je potpisao Endu Komo, guverner ove američke države, i to baš na 46. godišnjicu slučaja “Rou protiv Vejda”, koji se smatra prekretnicom legalizacije abortusa u čitavim SAD. Zakon je pre svega donet kako bi, prema rečima demokrata, zaštitio prava žena od svih potencijalnih odluka Vrhovnog suda (u kojem sada ima više konzervativnih sudija nego ikada pre) i Trampove administracije, koja uveliko radi na kriminalizaciji abortusa.

Foto: J. Bicking / Shutterstock.com

Zakon, pre svega, dodatno utvrđuje prava žena na abortus, koji je sada definisan kao “fundametalno pravo” i štiti ih upravo od Vašingtona, ali donosi i bitnu promenu po pitanju abortusa u kasnijoj trudnoći – stavka koje je i podigla najviše buke, dobrim delom zbog toga što su je ljudi na društvenim mrežama i pojedini konzervativno natrojeni mediji pogrešno protumačili ili preneli.

Naime, žena u Njujorku će po novim pravilima moći da okonča trudnoću nakon 24. nedelje, ali samo ako se proceni da je razvoj deteta toliko ugrožen da neće moći da preživi nakon porođaja ili da je zdravlje same žene ugroženo. Drugim rečima, nije legalizovan abortus u poodmakloj trudnoći tek tako, nego samo ako postoje ozbiljni razlozi za to – sličan zakon, na primer, imamo i u Srbiji, gde je abortus moguće izvršiti u poodmakloj trudnoći, ali pod određenim uslovima i ukoliko konzilijum ili etički odbor to odobre. Još jedna bitna izmena je i činjenica da abortus više, u očima zakona, nije zločin (kao što je bio po starom zakonu) već se vodi kao deo zdravstvene nege.

Ove izmene su, sasvim očekivano, dovele do brojnih rasprava u medijima i na društvenim mrežama. Demokrate i oni koji se bore za pravo žena da imaju izbor su, s jedne strane, slavili – bukvalno su slavili uz aplauz usvajanje zakona – jer smatraju da su na ovaj način žene Njujorka bezbedne od potencijalnih “pro-life” mera koje bi Vašington mogao da donese.

“Sa novim zakonom Njujork konačno može da preraste u pravi model toga kako bi briga o seksualnom i reproduktivnom zdravlju trebalo da izgleda, posebno sada kada se suočavamo sa napadima na naša prava iz Vašingtona”, kaže Laura Mekvejd, generalna direktorka neprofitne organizacije “Planned Parenthood”.

Foto: Laura Kneedler / Shutterstock.com

Žene iz Njujorka koje su se ranije našle u situaciji da zbog starog zakona moraju da idu u neku od susednih država kako bi okončale trudnoću u poodmakloj fazi, naglašavaju da je ovo dobra promena, jer će ženama koje prolaze kroz pakao abortusa u tom stadijumu makar olakšati time što će sve moći da urade u svojoj državi. Jedna od njih je Erika Kristensen, majka dvoje dece, kojoj su 2016. godine u 31. nedelji trudnoće lekari rekli da njena beba neće preživeti nakon porođaja. Ona i njen suprug su rešili da okončaju trudnoću kako bi, kako kažu, skratili patnju nerođenog deteta, ali to nisu mogli da urade u Njujorku. Erika je pozajmila od majke 10.000 dolara i otišla u Kolorado, gde je obavila abortus.

“Znam da sam imala sreće, jer sam iz srednje klase i imam pristup takvim sredstvima. Ali je i pored toga iskustvo bilo užasno. Zakoni u Njujorku su moj proces dugovanja učinili još težim, jer se javlja neki osećaj stida kad moraš da napustiš državu kako bi ovo uradio. Lošu situaciju u kojoj sam bila je učinilo još gorom”, kaže ona.

Foto: Profimedia – noizz.rs

S druge strane, broj onih koji se protive ovom zakonu niti je mali, niti su oni tihi. Većina njih smatra da je abortus sam po sebi “ubistvo”, ali da je abortus u trećem trimestru “klanje beba”. Oštre kritike stižu od konzervativaca i religijske desnice, koji se uglavnom pozivaju na moral i veru.

“Kada je Komo potpisao taj papir, Zlo se radovalo jer je on zapravo potpisao smrtnu presudu za nebrojene bebe koje mogu da budu abortirane u bilo kom trenutku, iz bilo kog razloga, tokom devet meseci trudnoće”, piše kolumnistkinja Vašington posta Rebeka Hagelin, koja abortus naziva “veliki američki Holokaust”.

S druge strane, činjenica da abortus zvanično više nije zločin sa sobom donosi neke probleme koji možda na prvi pogled nisu očigledni. Naime, izbacivanje abortusa iz krivičnog zakona može potencijalno da dovede do manje pravne zaštite trudnica koje su žrtve nasilja i koje, kao rezultat toga, ostanu bez bebe. Livija Abru iz Njujorka objašnjava da ju je dečko napao kada je bila u 26. nedelji trudnoće, usred čega je izgubila bebu, što se vodi kao abortus usred fizičkog nasilja. Suđenje njenom bivšem dečku je u toku, a jedna od tačaka za koje mu se sudi je upravo – abortus.

“Usvajanje ovog novog zakona će verovatno ukloniti tu stavku sa njegove optužnice, čime će mu verovatno na kraju biti i smanjena kazna. On će biti osuđen za zločin koji je počinio nada mnom, ali to što je moja ćerka umrla se uopšte neće računati u očima zakona jer još nije bila rođena”, ističe ona i dodaje da nije ni na strani onih koji se zalažu za zabranu abortusa, ni na strani onih koji se bore da žene imaju pravo izbora, jer “većina stvari u životu nije crno-bela”.

Pročitaj još

Od iste osobe




Najnovije