Lole iz komšiluka

Film o nestalim bebama: Da li su „Šavovi” samo srpska priča

Reditelj za BBC na srpskom govori o filmu koji je tek sad u bioskopima pred domaćom publikam, a već je dvostruko nagrađen u Berlinu.

Redakcija

Izvor: BBC News na srpskom

Foto: FCS promo

Krojačica 18 godina traži dete za koje je sumnja da je ukradeno u porodilištu – ovo je istinita priča jedne Drinke iz Beograda i radnja najnovijeg filma „Šavovi“ Miroslava Terzića.

Dok se na prolećnom zasedanju Skuštine Srbije čeka usvajanje Zakona o nestalim bebama, posetioci Festa mogu da pogledaju film inspirisan ovom temom. Premijerno je prikazan na festivalu u Berlinu, gde je dobio nagradu za Najbolji evropski film u programu Panorama i drugu nagradu publike.

„Iako nismo bili toga svesni, nemamo u Srbiji autorsko pravo na tu temu. Sa sličnim pričama su dolazili i ljudi iz Španije, Argentine i Irske. U Berlinu je posle filma istu priču ispričao jedan Nemac iz publike“, kaže za BBC na srpskom reditelj Miroslav Terzić.

„Ljudima je jednostavno da se poistovete sa borbom malog čoveka protiv sistema. I sa borbom za dostojanstvo“.

Teme iz krojačke radnje

Na konstataciju da je tema trenutno jako aktuelna, Miroslav kaže da je isto bilo i kada je počeo da radi na filmu – 2012. godine. Miroslav je završio film o ratnim zločinima i počeo da istražuje priču o nestalim bebama. Kopao je po arhivama novina i gledao nekoliko emisija, jedino što je postojalo o toj temi.

Miroslav Terzić / Foto: FCS promo

Nije ga baš ova tema odvela u krojačku radnju, ali je taj događaj ipak bio presudan.

„Otišao sam da mi skrate pantalone kod krojačice Drinke. Dok sam čekao, popeo sam se kod tetke na kafu, koja živi u susedstvu. Pričao sam joj na čemu radim“, priseća se on.

Tetka mu je na to rekla da se upravo krojačici kod koje je bio baš to dogodilo.

„Vratio sam se kod Drinke i pitao je da mi ispriča priču. Onda je pitala ‘može li odmah’.“

Miroslav kaže da ga je zadivilo „njeno držanje i stav, njena mirna odlučnost“.

„Ona je toliko puta ispričala tu priču, ali ni jednog trenutka nije pokazala uznemirenost. Ona nije tražila film, već odgovore.“

Glavne uloge u filmu tumače Snežana Bogdanović, Jovana Stojiljković, Marko Baćović i Vesna Trivalić. U bioskope stiže 14. marta.

Priča o svakome od nas?

Film je inspirisan Drinkinom pričom, ali nije autobiografski. Reditelj kaže da je i „o svakome od nas“ koji samo možemo da zamislimo taj osećaj. Dodaje da mu se „priča prišunjala i iracionalno“. Na jednom porodičnom ručku, kada je imao 17 godina, rođake su pričale o deci rođenoj u široj porodici.

„U jednom trenutku je tetka pomenula moju sestru koja je preminula, za koju nikada nisam znao. Ja nisam ništa pitao, pravio sam se da spavam, shvatio sam da je to porodična tajna. Kada sam odrastao i pitao majku za nju, ona mi je rekla da je devojčica umrla i da nema groba.“

Dodaje da veruje da smrt rođake bila prirodna, ali da je, sve dok nije kasnije razgovarao sa majkom, „godinama razmišljao o tome.“

„Sam prizvuk tog događaja kod mene je napravio jako čudan osećaj i mogao sam da se poistovetim sa tim ljudima. Postoji neka iracionalna veza između mene i te teme i čini mi se da je ovim filmom zaokružena.“

Slučaj nestalih beba – šta do sada znamo

Predstavnici Komiteta ministara Saveta Evrope su ponovo zatražili od zvaničnika Srbije da što pre usvoje zakon o rešavanju slučajeva nestalih beba, kao i o ispunjenju presuda Evropskog suda za ljudska prava, izjavio je Kristof Poirel iz Direktorata za ljudska prava SE. Nacrt zakona biće na dnevnom redu Skupštine Srbije tokom prolećnog zasedanja ove godine, piše u poslednjem izveštaju Saveta Evrope od 25. februara. Zvaničnici su ovo uverenje dobili tokom posete Srbiji početkom ove godine.

Scena iz filma / Foto: FCS promo

Prema podacima Udruženja roditelja nestalih beba, u Srbiji je u poslednjih 40 godina u porodilištima lažno proglašeno mrtvim između 6.000 i 10.000 novorođenčadi. Roditelji tvrde da imaju dokaze da su njihova deca proglašavana mrtvom još u porodilištu, a zatim preprodavana na crnom tržištu. Roditelji, njih oko 2.000, su počeli da se udružuju počekom dvehiljaditih.

Kao dokaze su dostavljali dokumentaciju ili činjenicu da nisu dobili papire, a pogotovo umrlice za decu. Navodili su i da im nije dozvoljavano da vide decu, identifikuju ih ili preuzmu telo kako bi ih sahranili. Takođe, tvrde da i u pogrebnim preduzećima nema evidencije da su njihove bebe sahranjene ili kremirane na grobljima, dok za drugu novorođenčad postoji zapis.

Ipak, ni jedan sud još nije utvrdio činjenice o ovim navodima roditelja. Presuda koju je u Strazburu dobila Zorica Jovanović, a zatim i otac Bogdan Janjić u Srbiji, podrazumeva da je sud utvrdio da je došlo do „povrede prava na porodičan život“. Zato su dobili – 10.000 evra.

Evropski sud za ljudska prava je zapravo ‘vratio loptu’ u Srbiju – utvrdio je da država Srbija nije preduzela potrebne mere da rasvetli šta se dogodilo i za to joj je ostavio godinu dana. Ovaj rok je istekao 2014. godine.

Scena iz filma / Foto: FCS promo

Aktivizam ili pričanje priče: Šta će promeniti „Šavovi“

Samo nekoliko dana nakon berlinske premijere Šavova, Savet Evrope je ponovo zatražio od zvaničnika Srbije da što pre usvoje zakon o rešavanju slučajeva nestalih beba. Stigla je i vest da će zakon konačno biti pred poslanicima tokom proleća. Miroslav kaže da se ne nada da će njegov film ipak nešto promeniti.

„Nakon filma Ustanička ulica o ratnim zločinima, došla je i ova priča o nestalim bebama. Zato su svi zaključili da se bavim angažovanim temama.“

Kaže da nije želeo da koristi umetnost za aktivizam, već da pravi filmove o „pričama koje vidim i čujem“.

„Jednostavno sam sada pričao priču koja je došla do mene. Ili je možda godinama bila deo mene.“

Pročitaj još

Od iste osobe




Najnovije