Lole iz komšilukaNaslovna vijest

Nije tvoj problem Marko koji voli Miloša

Odjeknula je ovih dana vijest da bi Bosna mogla biti domaćin prvog gej prajda ili ti Parade ponosa. Kako volite.

Piše: Jelena Despot

Foto: nito / Shutterstock.com

Kada sam prvi put pročitala taj naslov ništa me naročito nije privuklo. Prajd k’o prajd. Zaboravila sam negdje da u Bosni takva povorka nikada nije prošetala.

Nije me doticalo dok nisam vidjela količinu mržnje koja se plasirala ispod tih tekstova ka nekome samo zato što ne voli ono što je neko drugi definisao kao „normalno“.

Šta je normalno i ko smo mi da o tome sudimo?

Meni nikad niko nije branio koga ću da volim. Meni nikada niko nije prijetio zato što sam za ruku držala muškarca kojeg volim. Mogla sam da se ljubim gdje sam htjela i kada sam htjela. Niko me nije gledao kao nakazu zbog toga. Niko nije želio da me tuče, da mi polomi vilicu.

Možete li sada razumjeti zašto je homoseksualcima važna ta parada i zašto vama koji to niste to toliko smeta? Zašto je to okidač za najveće mržnje? Zašto imate poriv da ih gađate kamenjem, tučete. Nisu oni bolesni, vi ste. Kao i svako drugi ko ima poriv da povrijedi živo biće iz bilo kojeg razloga.

Šta će žena sama u kafani, šta će dreg kraljica sama u srpskoj nošnji?

Znate li nekog homoseksualca? Da znate, znali biste da su i oni sasvim „normalna“ osoba kao i vi i ja. Idu na posao. Kupaju se. Šišaju. Jedu. Mrze ponedjeljke i raduju se petku. Ništa specijalno. Osim što vole osobe istog pola. I šta sad? Šta je loše u tome da voliš? Zašto vam to smeta? Zašto to kamenujete?

Zašto ne kamenujete nasilnike? Muškarce koji su, eto, normalni, vole žene, samo što ponekad vole i da im polome tri-četiri rebra. Reći će neko, nije to isto. Nije. Mnogo je gore. Mnogo je gora osoba muškarac nasilnik nego muškarac koji voli muškarca.

Niko po prirodi i logici stvari nije ni bolji ni lošiji zbog onoga koga voli. Ali je važno da voli. Ako mrziš jedno je sigurno – loša si osoba kojem god polu si naklonjen(a).

Foto: Sata Production / Shutterstock.com

Ništa nije tako zgodno kao dokazivanje muškosti, religioznosti i čestitosti kao pljuvanje po pederu. Ništa te ne čini tako sjajnim. Tako Balkancem, takvim tradicionalistom, kao kad razbiješ glavu nekom geju. I u tome se jedino slažemo bez obzira na nacionalnost i vjeroispovijest, moraš mrziti pedera. Lezbejke i nisu toliko strašne, jer ono, o tome često i maštate. Dok god su zgodne. I nisu „muškarače“. Jer šta ima gore za neko žensko nego da bude „muškarača“. Ima, da ne rodi, da se ne umnoži i da ne voli muškarce.

U zemlji u kojoj ja živim u svojoj glavi, svako ima pravo da voli koga hoće. Kao što ja imam pravo, tako neko ima pravo da ne voli onako kako ja volim. Svako ima pravo da poljubi na ulici onoga ko je njemu drag. Svako ima pravo da zagrli.

Niko nema pravo da te kamenuje i pljuje zbog onoga što voliš jer je to isključivo tvoja stvar. Ako je tvoja stvar, reći će neko, zašto njome paradiraš. Možda baš zato što vama toliko smeta? Možda baš zato što moraju da kažu, hej, ja sam tu i ista sam osoba kao ti.

Dvostruki LGBT aršini: “Kao majka, saosećam sa Anom Brnabić. Kao lezbejka sam ljuta na nju”

Naša država ima toliko problema. Toliko je trula, pokvarena i zatucana da bi mržnja prema nekom prajdu trebala biti posljednja na listi naših prioriteta. Mrzite korumpirane političare, lopove, kriminalce, kurve i dilere. Oni vam od života prave pakao. Nije to Marko koji je ljubio Miloša ili Sanja koja se loži na Ivanu. Oni su ovom svijetu potpuno bezopasni.

To što kažeš da ti ne smeta prajd ili da ne mrziš homoseksualca neće od tebe napraviti po automatizmu ni pedera ni lezbejku. Ne moraš sa stadom da hejtuješ sve ono za šta je neko rekao da bi trebao.

Znam da je danas moderno da kažeš da je gej kul. Nemam taj poriv. Ne pišem dopadljive tekstove da biste vi uživali. Pišem ono što mislim. I znam da mnogi ne misle tako. I znam da će mnogi pljunuti. I neka će. Dugujem to onim sjajnim osoba koje poznajem i koje su prije svega sjajni ljudi, pa tek onda homoseksualci.

Pročitaj još

Od iste osobe